Merkelova Vučiću: Hanu prenesite...

Kada je aktuelna vladajuća koalicija naprednjaka i socijalista u leto 2012. preuzela vlast javni dug Srbije je iznosio oko 15 milijardi evra. Po zvaničnom izveštaju Uprave za javni dug Ministarstva finansija od 31. decembra 2016. ukupna dugovanja svih nivoa vlasti u Srbiji dosegla su već 25.189.346.737 evra, a i to je samo vrh ledenog brega. Srbija se po ovom, nepreciznom i nepotpunom izveštaju, zaduživala tempom od prosečno dodatnih dve i po milijarde evra godišnje, što je skoro isto koliko iznosi svota koja je prosečno godišnje iznošena iz zemlje i uplaćivana na skrivene račune u inostranstvu.

Državna revizorska institucija je organ vlasti, ali je uprkos tome, u vreme dok je još mogla koliko toliko da radi po zakonu, utvrdila da je u periodu od samo sedam godina, tačnije od 2008. do kraja 2014. nenamenski iz budžeta na svim nivoima, računajući i javna i državna preduzeća, potrošeno 59 milijardi evra, odnosno u proseku nešto manje od devet milijardi evra godišnje, što odgovara skoro jednom prosečnom godišnjem budžetu na nivou Republike. „Nenamensko trošenje" je samo eufemizam za krađu državnih para.Kada bi se samo prepolovila takozvana „nenamenska potrošnja" koju je otkrio DRI, Srbija u ovoj godini ne bi morala da se zaduži ni centa, a ostvarila bi budžetski suficit od 100 miliona evra.Ovoj, takozvanoj „nenamenskoj potrošnji" treba dodati i nešto preko 20 milijardi evra koliko je u periodu od 2009. do kraja 2016. dato za navodne subvencije na nova radna mesta isto tako navodnim stranim „investitorima". Za ove pare, u istom periodu bi trebalo da je otvoreno preko dva miliona novih radnih mesta, odnosno Srbija bi kao najrazvijenije zemlje Evrope počela da uvozi radnu snagu. To se, očigledno, nije dogodilo.

Najveći deo para pokradenih kroz takozvano „nenamensko trošenje" ostaje u zemlji i reinvestira se kao navodna privatna investicija stranih ulagača. Očigledno je da je i najveći deo para za „subvencije" radnih mesta otišao istim onima koji su već jednom pokrali republički budžet. Dupla krađa, dakle: jednom se ukrade kroz „nenamensko trošenje", a zatim se taj novac delimično vrati da bi se iz budžeta izvukle još i subvencije za otvaranje izmišljenih novih radnih mesta.Najzahvalniji za ulogu „stranih investitora" pokazali su se, kao svojevremeno u se-riji „Srećni ljudi", osobe umotane u bele čaršafe sa velikim naočarama za sunce, odnosno - Arapi. Skoro sve, a mnogi upućeni tvrde apsolutno sve njihove navodne „investicije" nisu ništa drugo do reinvestiranje para koje su državni funkcioneri ukrali iz budžeta. Sve te pare su u stvari naše pare, koje su nam otete.

Ni neki naftom bogati emirat ne bi mogao finansijski da izdrži ovakvu bezočnu krađu bez uzimanja stranih kredita. Zvanično je Srbija došla do nivoa zaduženosti od 73,5 odsto svog bruto domaćeg proizvoda na kraju 2016. godine. Ugledni britanski list „The Economist" je, međutim, utvrdio kako je ukupan javni dug Srbije na kraju 2015. godine (za poslednju godinu još nema objavljenih rezultata) iznosio 93,2 odsto BDP-a, odnosno da je naša zemlja već tada bila na samom rubu bankrota.Za razliku od našeg Zavoda za statistiku, „The Economist" je u obzir uzeo ne samo kreditnu zaduženost, već i neplaćene, a dospele račune ne samo organa vlasti, već i privrednih subjekata u vlasništvu države. Tako, na primer, sva javna i državna preduzeća samo za utrošenu električnu energiju u ovom trenutku duguju 200 miliona evra, a što domaća statistika ne uvrštava u javni dug.