Šojguova sajber vojska - pametna, stručna i efikasna

Sledece vezbe slovenskog bratstva nek ukljucuju i sajber ratovanje. Moramo imati i mi svoje sajber divizije

Ruska armija formirala je jedinice za informacione operacije. Detalji o sajber jedinicama drže se u strogoj tajnosti, ali vojni stručnjaci tvrde da će njihov zadatak biti otkrivanje i suzbijanje pretnji koje dolaze spolja i unutar zemlje, otkrivanje sajber sabotaža i „diverzija“ u sredstvima informisanja, kao i suprotstavljanje hakerskim napadima.

Vojska za informacione operacije, navode stručnjaci, tesno će sarađivati i sa drugim strukturama Ministarstva odbrane, ali i Federalnom službom bezbednosti i Spoljnom obaveštajnom službom.

Ministar odbrane Sergej Šojgu je ovog meseca po prvi put otvoreno o tome govorio. On je obelodanio da je ruska armija formirala jedinice za informacioni rat, koje su snažnije i znatno efikasnije od bilo kojih do sada koje su se bavile kontrapropagandom. On smatra da ruska propaganda mora biti „pametna, stručna i efikasna“.

Šef komiteta za odbranu Državne dume Vladimir Šamanov je objasnio da je vojska za informacione operacije stvorena pre svega „za zaštitu interesa nacionalne odbrane i konfrotacije u informacionoj sferi“. Po mišljenju bivšeg načelnika Generalštaba, generala Jurija Balujevskog, u sadašnjim uslovima informaciona borba prelazi u prvi plan. Prema njegovim rečima, pobeda nad protivnikom u ovoj borbi može biti mnogo važnija od pobede u klasičnom vojnom sukobu, jer se ona vodi bez prolivanja krvi, a ima izuzetan efekat, koji pogađa i parališe sve organe vlasti neprijateljske zemlje.

Moćne informacione snage su potrebne Rusiji i kako bi sprovodila svoju mirovnu politiku, smatra predsednik Akademije za geopolitičke probleme general-pukovnik u penziji Leonid Ivašov. On ističe da Rusija treba da prestane da se pravda, već da natera Zapad da pređe u odbranu i da sprovodi operaciju protiv njegovih laži.

U Rusiji se o stvaranju vojnih sajber jedinica govori već godinama. Potpredsednik ruske Vlade Dmitrij Rogozin je još 2012. ukazao na potrebu da se stvori sajber komanda u Oružanim snagama Rusije. Struktura, prema njegovim rečima, treba da se bavi osiguravanjem informacione bezbednosti armije i infrastrukture države u celini. Ruski mediji podsećaju da je Ministarstvo odbrane još 2013. stvorilo „naučnu četu“, u kojoj se obučavaju vojni specijalisti u oblasti informacionih tehnologija, a koja je tada nezvanično nazvana „sajber vojskom“.

Prema njihovim podacima, SAD imaju najmoćniju sajber armiju, koja ima 9.000 „vojnika“. Finansiranje takve vojske, prema procenama stručnjaka, iznosi oko sedam milijardi dolara. Na drugom mestu je Kina. Procenjuje se da sajber armija te zemlje ima oko 20.000 ljudi, a da Vlada za takvu strukturu izdvaja milijardu i po dolara. Treće mesto zauzima Velika Britanija, koja na 2.000 sajber vojnika troši 450 miliona dolara godišnje, a četvrto Južna Koreja, čija sajber vojska ima 700 ljudi, što državu košta 400 miliona dolara.

Rusija se našla na petom mestu. Analitičari navode da u ruskoj sajber vojsci služi oko 1.000 hakera, za koje se izdvaja 300 miliona dolara godišnje. Šef analitičkog centra „Zekurion“ za Sputnjik kaže da u svetu postoje desetine zemalja koje zvanično imaju sajber vojske, a da ih realno ima više od stotine. Oni se bave špijunažom, sajber napadima i informacionim ratovima.

„Oni imaju različite ciljeve i izvršavaju razne zadatke, ali u principu postoje tri osnovna pravca u kojima deluju. Prvi je špijunaža. Špijunaža se vodi radi otkrivanja i dobijanja nekakve poverljive, tajne informacije, a podrazumeva i presretanje komunikacije određenih lica i institucija. Sajber napadi su drugi pravac i, u užem smislu, podrazumevaju realan, direktan napad na informacioni sistem, infrastrukturne objekte, transportnu infrastrukturu. On se takođe odnosi i na proučavanje sajber prostora, prikupljanje informacija o sredstvima zaštite informacije. I na kraju, treći pravac je informacioni hibridni rat. Taj pojam je dosta širok, a obuhvata različite načine uticaja na formiranje javnog mnenja. Glavno poprište takvog rata su mediji i društvene mreže“, objašnjava Uljanov.