Hoće li se Amerika raspasti kao SSSR: Tramp je zapadni Gorbačov?

skreno mislim da mnoga nagadjanja i silni tekstovi o Trampu nemaju veze sa stvarnoscu, moje licno misljenje je da sa Trampom zapadna elita pokusava da stvori lidera poput Putina! Realno gledano uspeva u tome, ceo svet koji je do juce sa prezirom gledao USA a u Rusiju i Putina gledao sa nadom sada pocinje da USA gleda sa nadom i da slavi svoje dzelate dok Putin pada u drugi plan! Mislim da je ovo jedna velika obmana i manipulacija!

Na međunarodnom planu, narodi "socijalističkog kampa" bili su organizovani tako da im je SSSR bila lider. SSSR je, zauzvrat, predvodila Komunistička partija. A Komunističku partiju vodio je njen generalni sekretar. Dakle, šta god da bi generalni sekretar odlučio da uradi, SSSR bi sprovela, a šta god bi SSSR uradila, moralo bi se sprovesti ili imitirati u "savezničkim" zemljama ili satelitskim državama. Rečima jugoslovenskog ambasadora u SSSR-u 1950: Kada se "vreme" u Moskvi promeni, ako postane hladnije, "mi bismo svi obukli kapute". Ukoliko otopli, "svi bismo nosili kratke rukave" - nastavlja naš ugledni ekonomista.

Kada je Gorbačov došao na vlast i zauzeo poziciju koja je bila u potpunoj suprotnosti svega što je dolazilo iz Kremlja, sovjetske i istočnoevropske komunističke elite ostale su zatečene i paralizovane. Reforma ekonomskih i političkih sistema uz dozvolu državama Varšavskog pakta da "rade na svoj način" (Sinatrina pesma podstakla je Gorbačova) nisu bile samo duboko uznemirujuće ideje. One su takođe bile u direktnoj suprotnosti sa vlašću elita i ideološkom legitimacijom njihove vladavine. U isto vreme, takve elite nisu mogle da zamisle da napadnu poziciju generalnog sekretara. Na kraju krajeva, generalni sekretar, za razliku čak i od pape, bi trebalo da bude nepogrešiv - stoji u analizi za "Globalist" uz napomenu da su elitisti rastrzani između očiglednog podrivanja njihove vladavine i nemogućnosti da oforme odbranu, bespomoćno čekali ishod ne radeći ništa.

Zapadni kapitalistički svet uspostavljen 1945. strukturalno je organizovan na izuzetno sličan hijerarhijski način. Zemlje "zapadnog kampa" bile su "jednake", ali je jedna bila "više jednaka" od drugih. Štaviše, da nije bilo SAD-a i napora i novca utrošenog u Evropu i Japan, malo je verovatno da bi Evropa i Japan danas izgledali kako izgledaju. Na vrhu "više jednake" zemlje sedi njen predsednik. I dok američki predsednici imaju svoje specifičnosti (setite se Niksona i Kartera), postoje osnovna pravila kojih se svi pridržavaju. Na primer, u bliskom vojnom i političkom savezu kulturalno sličnih zemalja, demokratija predvođena SAD-om nikada nije dovođena u pitanje. Zapadne elite, uključujući i Sjedinjene Američke Države, možda su volele jednog predsednika više nego drugog (evropska zaljubljenost u Obamu je prilično neobična), ali su osećale sigurnost da je suštinska arhitektura međunarodnog sistema, kreirana od strane SAD, osigurana od strane SAD.

- U Trampovom svetu, EU nije svetinja, kao ni Svetska trgovinska organizacija, niti čitava međunardona arhitektura koju su SAD gradile od 1945. Elita sa Zapada, kao komunistička elita na Istoku pre nekih 30 godina, je sada izgubljena. Prihvatanje retorike koja sada dolazi iz Vašingtona protiv je skupa rituala i uverenja koji su SAD stvorile i branile poslednjih 70 godina. Ipak, suprotstavljanje Vašingtonu, baš kao i generalnom sekretaru, nije dolazilo u obzir. Na kraju krajeva, nijedan sličan sistem ne može biti uspostavljen od strane evropske moći, ili kombinacijom evropskih sila.

Kao rezultat, ističe vodeći ekonomista Svetske banke, zapadna elita tretira Trampa kao tigra s kojim su se nevoljno zatekli u kavezu: Pokušavaju da budu prijateljski nastrojeni prema tigru nadajući se da će izbeći da budu pojedeni, a u stvari se nadaju da će tigar uskoro biti izvučen iz kaveza.

Hoće li Tramp imati sličan razorni efekat na demokratije kakav je Gorbačov imao na komunizam, pita se Milanović i odgovara: - Sumnjam, jer su zapadna demokratska društva otpornija i više organska. Ukoliko nisu, upotrebiću terminologiju Nasima Taleba, "anti-krhke" (tj. napreduju u haosu), onda su u najmanju ruku robusne. Komunistička društva, hijerarhijska, bila su ekstremno lomljiva ili krta. Zapadna društva imaju tehnokratske elite na vlasti, ali one imaju demokratsku legitimaciju. Dalje, kapitalizam za razliku od komunizma je ekonomski uspešan. U Francuskoj postoji svega nekoliko ljudi koji bi voleli da im se upravlja kao u Kini. U Poljskoj postoje milioni onih koji žude da im se vlada kao u Francuskoj.

Tramp neće, mišljenja je Milanović, uništiti neke suštinske strukture zapadnog sistema izgrađene nakon Drugog svetskog rata. - Ipak, sa svojim grubim, haotičnim i nepredvidljivim vladajućim stilom, možda plaši vladajuće elite na Zapadu, ohrabruje "revizioniste" i donosi promene koje će izmeniti svet nastao u Jalti i Potsdamu. Mnogi žale što Klintonova administracija nije uspela da iskoristi trenutak na kraju hladnog rata i stvori međunarodni poredak koji bi se zasnivao na vladavini prava, koji ne bi bio dihotomski, ali ni manihejski, onaj sa korenima u hladnom ratu i onaj koji bi radije uključio Rusiju nego je ostavio na hladnoći

Tramp će teško stvoriti novu strukturu, ali može slomiti delove postojeće. To bi bilo poprilično ironično jer je Tramp uvek pažljivo čuvao svoju reputaciju graditelja (nekretnina), a ne rušioca. - Ukratko, ne čini se da ima neki novi "Tramp toranj" na umu za neku drugu zapadnu arhitekturu. Ako se to dogodi, može nas uvesti u posthladnoratovsku eru, konture koje još niko ne može pažljivo da zamisli. Tramp bi na taj način zatvorio knjigu o 1945 - nastavlja se u analizi.

Konačno, ukoliko želi da bude stvarno maštovit i/ili optimističan, Tramp možda ima potencijalnog keca u rukavu, podvlači Milanović. - Klintonova administracija nije uspela da stvori više inkluzivni međunarodni poredak na kraju hladnog rata, posebno u odnosima s Rusijom. Tramp je izgleda sklon tome da promeni takvu situaciju. U kojoj meri se dogovori s Moskvom (popuštanje neprijateljstva ili zaoštravanje odnosa), ukoliko se to stvarno desi i uz Trampovu nepredvidljivost, onstaje da se vidi kakve će to kvalitativne promene doneti u globalnoj politici .