Човек се нашао пред судом оптужен за убиство с предумишљајем. Пита га судија:
- "Овде се ради о крвавом убиству. Како се браните?"
Оптужени:
- "Била је толико глупа да сам је морао убиити."
Судија:
- "То не сматрам олакшавајућоом околношћу."
Оптужени:
- "Па, добро, цењени суде... да испричам како је било. Живели смо у једној згради. Изнад нас је живела породица с двоје деце. Било је стварно жалосно, деца су била јако ниска растом. Син од 12 година је био висок свега 80 цм, а онај старији, од 19 година, свега 85 цм. Једног дана, у разговору са својом женом, кажем да је то стварно тужно и да ми их је жао."
- "Да, рече зена....то су Пиринеји."
- "Мислила си Пигмеји?"
- "Не, Пигмеји су оно што нам се налази под кожом и због чега поцрнимо."
- "То је пигмент."
- "Не... Пигмент је било оно на чему су стари Грци писали."
- "Побогу, жено, то је био пергамент."
- "Не, пергамент је кад неко прочита или прикаже само један део неког дела."
- "Поштовани суде, вероватно претпостављате да више нисам имао воље да јој објасним да се ради о фрагменту. Сео сам на тросед и читао новине. Убрзо дође жена с књигом у руци, легне поред мене, отвори књигу и почне читати део неког текста:
- "Душо, гледај: Сунчана тераса од ручне торбе је била учитељица макроа 15."
Узео сам књигу, погледао и рекао јој:
- "Драга, ово је књига на францускоом језику и ту писе: Ла Марqуисе де Помпадоур ест ла Маитрессе де Лууис XВ, а то значи да је Маркиза де Помпадур била љубавница Луја XВ."
- "Не, рече она - Ла Марqуисе је сунчана тераса, Помпадоур је ручна торба, ла Маитрессе је учитељица, а Лоуис XВ је 15. макро. Ја то сигурно добро знам. Нисам ја џабе имала екстра часове из француског језика и вежбе са својим легионаром."
- "Мислила си на лектора?"
- "Не, лектор је један грчки херој."
- "То је био Хектор и био је Тројанац."
- "Не, хектор је мера за површину."
- "Мера за површину је хектар."
- "Не, хектар је божанско пиће."
- "Жено, нектар је бозанско пиће."
- "Није, то је река у Немачкој."
- "Река у јужној Немачкој зове се Некар."
- "Не знаш ти то, још као мала сам певала с другарицоом дуо о реци Нектар."
- "У дуету, тако си ваљда хтела рећи."
- "Не, дует је кад играју Сарајево и мој Жељо."
- "Поштовани суде, тада сам узео чекић и опалио је по глави. Коначно је заћутала."
Судија:
- "Оптужени се ослобађа....Ја бих јој пресудио још код Хектора."