Zeleni traže veto na Monsanto

,,Monsanto"pravi velike muke Americkim farmerima,pa bi sad u Evropu.Najveci akcionari su Klintonovi.

Bas me zanima kako ce berza i vrednost akcija malih ulagaca reagovati na ovu vest..... bice to lep pokazatelj ....

Sada cemo piti GMO aspirine......

U oblasti agrara „Monsanto” i „Bajer” otpočeli su dugoročnu saradnju još 2007. godine i to u oblasti „ključnih tehnologija u poljoprivredi”. Njihovo aktuelno spajanje dugo se „kuvalo” i na kraju su se dogovorili da „Bajer” preuzima „Monsanto” za 66 milijardi dolara. Ovo je, naravno, brak iz računa „Monsanta”, vodeće semenske kompanije u svetu, koja drži negde oko 23 odsto tog tržišta, i „Bajera” s udelom u oko 10 odsto hemijsko-farmaceutske industrije. Ali, za mene lično, nešto drugo je bilo važnija vest od ove o kojoj je brujao čitav svet.

Daleko zanimljivije bilo je to da je „Monsanto”, samo nedelju dana pošto je objavljeno da ga preuzima „Bajer”, objavio da je kupio licencu za korišćenje nove tehnologije u poljoprivredi koja potpuno menja način stvaranja genetičkih modifikacija organizama, pa i poljoprivrednih kultura. Reč je o novom patentu (CRISPR/Cas9) čiji su autori dve naučnice s Univerziteta Kalifornija u Berkliju. Ovo rešenje smatra se do sada najmoćnijim i najviše obećavajućim metodom genske manipulacije, koje već sada izgleda veoma moćno, a svakako će i da se usavršava. Posle vesti da je licenca za korišćenje ove tehnologije u rukama „Monsanta” postalo je i mnogo jasnije šta možemo da očekujemo.

Koja je razlika u odnosu na dosadašnje metode? Ovaj novi postupak menjanja naslednog ma-terijala nudi daleko veću preciznost izmena (i više od 90 odsto, zavisno od organizma), bolju kontrolu ukupnog procesa, jeftiniji postupak i izmene na takav način da će pojam GMO najverovatnije da zahteva redefiniciju. Uprošćeno, promene naslednog ma-terijala mogu da budu mnogo finije, što se tiče količine naslednog ma-terijala, nego do sada. A revolucionarno je da promene naslednog ma-terijala mogu da se rade na više mesta simultano u čitavom genomu (ukupan nasledni ma-terijal u ćeliji). Metod je primenljiv na svim organizmima, uključujući i ljude. Jeftiniji je i do sada najefikasniji od svih poznatih postupaka menjanja genoma.

Još pre više godina preciznost transgene tehnologije je upoređena s operacijom na mozgu pomoću lopate. To zaista nije bilo pogrešno poređenje. Transgena tehnologija kojom su se do sada proizvodili GMO je veoma gruba za jedan sofistikovan sistem, kakav je nasledni sistem. Jasno je to i kompanijama koje koriste tu tehnologiju. A vidljiv im je i otpor javnosti. Ovi najnoviji rezultati na polju genske manipulacije obećavaju da će GMO, kakav danas poznajemo, relativno brzo da nestane i da postane istorija pionirske faze transgene tehnologije. Kojom brzinom će ovo da se odvija zavisi od niza činilaca. Ključnim smatram efikasnost primene metoda CRISPR/Cas9 na poljoprivrednim kulturama i kojom brzinom će se trošiti zalihe sadašnjeg GMO semena. Drugim rečima, direktno će da zavisi od tempa zamene transgenog sortimenta.

Nemaju sve zemlje Evrope uspešnu proizvodnju sopstvenog semena konvencionalnih poljoprivrednih kultura. Srbija ima, mada je od dvehiljadite mnogo učinjeno da se ova proizvodnja uguši i uništi. Mnoge naučne institucije u poljoprivredi su zatvorene, ili loše privatizovane (oko 50 odsto u oblasti biljne proizvodnje). Samo odgovorna politika u nacionalnom interesu može da obezbedi očuvanje nacionalnih resursa u koje spada i konvencionalna semenska proizvodnja.

Svet je suočen s dramatičnom odlukom – kako dalje u proizvodnji hrane na planeti na kojoj su resursi ograničeni, a rast populacije se dramatično uvećava. Trka za profitom koju forsira kapitalizam uopšte, pa i u proizvodnji hrane, koja je počela sredinom prošlog veka industrijalizacijom agrara, dovela je do ozbiljnog ugrožavanja ekološke ravnoteže na Zemlji. Ignorisanje ekoloških i društvenih ograničenja u cilju težnje ka neograničenom rastu profita, što je suština kapitalističkog sistema, posebno u ovoj njegovoj poslednjoj neoliberalnoj i globalističkoj fazi, može da dovede do takvog iscrpljivanja prirodnih resursa i ekološkog kolapsa da planeta postane nepogodna za život. Dosadašnja industrijalizacija u proizvodnji hrane se najčešće pravdala humanim ciljem da se „nahrane gladni” i da se „reši pitanje gladi u svetu”.

CRISPR jeste efikasninji,preciziniji i jeftiniji metod manipulacije genetskim ma-terijalom,ali to ne reašava glavni problem.Problem se ogleda u tome da se u biljke implantiraju geni potpuno drugih biljnih vrsta ili životinja,pri čemu naučnici izbegavaju da kažu pune posledice tako neuke genetske modifikacije.Naučnici uopšte ne znaju kakve će biti posledice implantacije takvog gena,jer geni nisu izolovane celine,pa da svaki od njih radi svoj deo posla,bez uticaja na druge.Ti ubačeni geni će biti u nekoj interakciji sa ostalim(starim) genomom te biljke,ali niko ne zna u kakvoj,pa zato i ne može da govori o punim posledicama promene genoma.Genom je kao kompjuterski program po kome se odvija funkcionisanje jednog organizma.Ako izmenite nekoliko linija u programu,ta promena se odslikava na ceo program,a ne samo na tu podrutinu koju ste promenili.Svaka promena koja se vrši,mora biti kompatibilna sa ostatkom programa,da bi program radio pravilno posle njenog unošenja.