"Mladić je kriv zato što je Srbin i zato što je branio srpski narod"

Srbin koji je ceo rat proveo u Sarajevu radeci kao metalostrugar u fabrici Vaso Miskin Crni svedoci....U aprili 1993 rano izjutra krenuo sam na posao.Kod zgrade opstine Novi Gradpreko puta RTV Dom,stao mi je jedan automobil.Vozac je ponudio da me poveze,pristao sam,vozac je znao gde radim.Zamolio sam ga da stane na raskrscu kod socijalnog,ali on je produzio dalje i stao kod crkve Svetog Preobrazenja u Pofalicima.Tu sam na vratima crkve video okacene 3 ljudske glave.Ovaj srbin je govorio i o hapsenju srba na ulici od strane uniformisanih lica.Jednom prilikom su i njega pokupili i stavili mu kesu na glavu,strpali u kombi i odvezli u nepoznatom pravcu.....Skinuli su mi kesu,stajao sam pored jedne velike rupe.U rupi gomila leseva,ugledao sam dete od 4,5 godina....ODSECENE mu ruke i UREZAN krst na grudima......

U Sarajevu je ub,ijeno 8255 srba....860 se vode kao nestali....

I na Dobrinji Srbi su nastradali u toku proteklog rata. Zatvarani su u nekoliko logora, mučeni i ubijani. Između ostalog i u podrum jedne piljare odakle danima nisu vidjeli dnevnu svjetlost. Vlaga je bila tolika da su im otpadali komadi kože. U ovom naselju živjela je učiteljica Vida Borković. Prvi komšija bio joj je Kerim Lučarević. A njegov stan je bio premali - dvosoban. Vida je uhapšena, a tijelo je nađeno kod aerodroma - zakl,ana je. Eto tako su rješavana stambena pitanja za "kadrove" na Dobrinji. "Živio sam na Dobrinji 5, a otac mi je živio u Buća potoku. Tu je i ub ijen. Moj stric je poginuo na kućnom pragu, ub ili su ga snajperom posred čela. Otac je ostao da ga sahrani i ub,ili su i njega. Radio je u bašti, kraj kuće, a onda su došli pripadnici TO i odveli ga. U junu 1992. godine. Imao je moj radni mantil na sebi. Majci su rekli da ga vode na informativni razgovor, a nikad se više nije pojavio. Ub,ijen je u Sarajevu - ekshumiran u Zenici. Identifikovali smo ga putem DNK analize. Kad su ga odveli od kuće ruke su mu svezali žicom. Tako smo ga i našli, a vilica i par rebara su mu bili polomljeni. Izgleda da je strijeljan rafalom. Ub,ijen je 1992. godine a našli smo ga tek 2004. godine. Uz mnogo muka. Ali eto, sahranili smo ga kako dolikuje, i mogu vam reći da smo tek sada našli svoj mir i on i ja. On na onom a ja na ovom svijetu. Otac je imao osamdeset dvije godine, nije imao ni puške, a odveli su ga ispred kućnog praga. Moj prvi komšija, Zajko Vahid jedan je od odgovornih za njegovu smrt. On je danas prvi privrednik opštine Stari grad kome ne možete ništa. Valjda njegova stranka na vlasti pa ga ne daju", priča , Niko Simanić koji je tek nedavno sahranio oca.

"U Hrasnici je ostalo dvadesetak lovaca lovačkog društva ‘Igman’ Ilidža. Najveći krivolovac među njima bio je Š,erif Kereš iz Bobovice kod Trnova. Imao je lovački snajper i čehoslovačku pušku 7x65 R i 12x12 sačmu. Imao je na njoj snajper. Kad je počeo rat bio je glavni snajperista. Kad je ub,io devetnaestog Srbina dobio je ‘zlatnog ljiljana’ i bio je na njihovoj televiziji. Inače, bilo je trideset snajperista na ovom području. Svaki dan su išli na različite lokacije. Jedna je bila iznad sela Paštrik. Ubili su nekoliko ljudi, ali su pucali i u stoku, krave, ovce. Druga lokacija je bila kod Rondića kuća, treća na Butmiru kod GP ‘Igman’ i ‘Bosna’ i odatle su pucali na Kasindolsku ulicu", svjedoči jedan čovjek sa Stojčevca , ali ne želi da mu se ime otkriva.

Ovo je svedočenje Jasmina Šljive, pred istražnim organima Republike Srpske, koje je dao godinu dana posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u kome otvoreno govori o zverstvima boraca Armije BiH nad Srbima koji su ostali u Sarajevu, te iživljavanjima nad ženama i zarobljenicima. Prema njegovom svedočenju, on i Jusuf Lendo, Suvad Milić i pripadnici 10. Brigade Armije BiH, tokom rata su se zverski iživljavali nad ženama i devojčicama srpske nacionalnosti. Mnoge su tokom monstruoznih silovanja, gde se smenjivalo i više od 20 vojnika, od zadobijenih povreda preminule tokom samog čina. Sakib Puškar, vojno lice koje je bilo u velikoj meri odgovorno za etničko čišćenje Srba iz Sarajeva, takođe je učestvovao u ovim zverstvima.

“Krajem februara 1993. godine Jusuf Lendo i Suvad Milić doveli su dvanaest godina staru devojčicu srpske nacionalnosti. Sa devojčice je skinuta sva odeća, a Jusuf Lendo je detetu ruke vezao za krevet. On je prvi izvršio silovanje, a zatim su to isto učinili Suvad Milić, Hodža Amir, Ljaljaj Enver i Kajanija Ferid. Dete je sve vreme plakalo, kada je Kajanija počeo da je siluje, devojčica je umrla. Ja sam, takođe, imao nameru da učestvujem u silovanju ali dete je umrlo. Telo devojčice Jusuf Lendo je stavio u kesu za đubre i odvezao u jamu Kazani” ispričao je Šljivo.

Nesrećna devojčica bila je samo jedna u nizu Srpkinja koje su silovane i mučene do smrti. U aprilu iste godine, Jusuf Lendo je doveo Renatu R.(19) . Silovanje je trajalo nekoliko sati, kada ju je dvadeseti vojnik silovao, Renata je umrla. Prema proceni Šljiva, samo tokom 1993. godine, u prostorijama jurišne čete, silovano je oko 50-60 devojaka i žena

Srbi su cesto optuzivani za tzv snajpersko terorisanje Sarajeva, uglavnom pausalno ili ubacivanjem fraza Snajperska aleja itd. Svako ko dobro poznaje Sarajevo i liniju razgranicenja za vrijeme rata zna da je tako opisana situacija daleko od istine. Jedino pogodno mjesto za tako nesto je nekoliko mjesta na Grbavici i Vracama, dok je suprotna strana drzala bezbroj polozaja idelnih za snajperska gnijezda, kojih se nisu ni ustrucavali koristiti. Na zalost ratno izvjestavanje prvenstveno sa nase strane je bilo na najnizem mogucem nivou, a strancima zbog politike nije odgovaralo tako nesto da objavljuju. Sjecam se samo jednog izvjestaja CNN-a sa Gbavice koji je odlicno uradio Brent Sadler, ali vjerovatno bas zato nije vise dobio dozvolu ili ti prilozi nisu vise objavljivani. Prvu bih bas pomenuo Grbavicu, najurbanije gradsko podrucje koje smo drzali, na domaku samog centra grada. Na Grbavici se bilo jako tesko kretati bas zbog muslimanskih snajpera. Bukvalno sa svih strana su hladnokrvno ubijani stanovnici tog naselja. Pucalo se sa Izvrsnog vijeca, sa Masinskog fakulteta, Bristola, Lorisa, Sanca, Golog brda, nebodera sa tzv Stare stanice, Trga Pere Kosorica...

Lukavica i Dobrinja. Sa brda Mojmilo Lukavica je kao na dlanu, za snajperistu idealna pozicija, pucalo se odozgo po nama i snajperima i brovinzima. Svaki prolazak kolima od Lukavice do Vraca je bio lutrija sa zivotom. Takodje zgrada Oriolik, kao i neke druge na Dobrinji je imala idealan polozaj za snajper, cega se nisu muslimani libili.

Lukavica i Dobrinja. Sa brda Mojmilo Lukavica je kao na dlanu, za snajperistu idealna pozicija, pucalo se odozgo po nama i snajperima i brovinzima. Svaki prolazak kolima od Lukavice do Vraca je bio lutrija sa zivotom. Takodje zgrada Oriolik, kao i neke druge na Dobrinji je imala idealan polozaj za snajper, cega se nisu muslimani libili.

Herojski Nedzarici. Od Dobrinje 5, brda Mojmila, Olimpijskog sela, Alipasina, Vojnickog polja, te zgrade Oslobodjenja, koja je na kraju i unistena zivot je tu bio skoro nemoguc. Apsolutno nadviseni sa svih strana, ti ljudi su zasluzili posebno mjesto u srpskoj istoriji. Ko je to vidio zna o cemu se radi. Znam da tu imaju neke procjene za cak 200 zrtava od snajpera.

Posto su haske sudije specijalci za izricanje najtezih kazni za Srbe,Srbi treba da tuze sve sudije koje su ucestvovale u procesu sudjenja nad svim umrlim i nedokazano krivim zatvorenicima.kao na primer sto su troje radikala mogli da uticu na tok sudjenja pa su tako mogli i umrli pritvorenici promeniti ishod sudjenja...

Pristalice alijine politike terorisu cijelu Evropu….

Da nije bilo Mladića već bi Bih bila pod komandom al Bagdadija a mi bi Srbi završili u drugom Jasenovcu zato muslimani i hrvati nemogu da oproste Mladiću što ih je sprečio u tome !!!

Da ovaj sramni sud nije pristrasan, general Mladic bi vec bio na slobodi! Sramota jedna, samo Srbima se sudi.

Srpski Heroj Ratko Mladic!!!!

Srpski Heroj Ratko Mladic!!!!

Srpski Heroj Ratko Mladic!!!!

Srpski Heroj Ratko Mladic!!!!

Srpski Heroj Ratko Mladic!!!!

Srpski Heroj Ratko Mladic!!!!