"Katastrofalno je dodeliti povelje zločincima Krajišniku i Radovanu Karadžiću"

Da je Rusija učestvovala u otimanju Kosova od Srbije, da nam je bombama ubijala decu ili da nije sprečila da nas proglase za genocidan narod, sigurno nam niko ne bi tražio da joj uvedemo sankcije. Ovako, na godišnjicu dana oslobođenja Beograda, kad je ruska vojska najurila nac,iste iz prestonice, ponovo je iz hladnih briselskih ofisa stigla opomena da ne možemo ući u EU dok ne okrenemo leđa Moskvi. A na šta bi ličila Srbija u danu kada bi izdala Rusiju da bi dobila člansku karticu? Pa, najviše na teškog heroinskog zavisnika koji rasprodaje imovinu roditelja i najbliže prijatelje da bi dobio dozu. Na čoveka bez dostojanstva, bez obraza i bez slobode ili na Muzilovog – čoveka bez svojstava. Na ološa koji se patološki sveti baš onome koji mu pomaže. Na zemlju koja baca pod noge sopstvenu istoriju. Uporno nam evropski zvaničnici ponavljaju da moramo da prihvatimo pravila koja važe za sve da bismo postali deo EU. Ma, je l’ tako? A da li je još jednoj članici EU brutalno osakaćena zemlja i otcepljeno 15 odsto teritorije koja predstvlja srce njihove duhovne vertikale? Da li je još jedna članica bombardovana i razorena u moderno doba razvoja i sveopšteg civilizacijskog uzleta?Ne! Ta „pravila“ važila su samo za Srbiju. Tada nisu primenjivani – kriterijumi, načela, standardi, poglavlja. Tada smo bili „poseban slučaj“. Vašingtonu i Briselu sad smeta i kada sa Rusima šaljemo odeću, hranu i dušeke nesrećnicima sirijske apokalipse. I u tome vide „neposlušnost“. Ogavno licemerje. Srbija jeste opredeljena ka EU. Srbija se reformiše i razvija po modelu Zapada. Srbija bi po svemu volela da se ugleda na bogate i moćne. Ali, ne smemo izdati Rusiju. Pa, šta bude!