Ovu grešku pravite dok perete zube: Poništavate dejstvo paste, evo i kako!

Сад ко је овдје луд....?!

Sve veći broj stomatologa veruje da mnoge „komercijalne“ paste za zube sadrže sastojke štetne za naše zdravlje. Hemikalije koje se nalaze u njima povezuju se, između ostalog, s rakom usne duplje i dojke, iritacijom usta, ali i zagađivanjem okoline. Doktor Toni Talbot, ekspert u restaurativnoj stomatologiji sa iskustvom većim od 35 godina i član Kraljevskog koledža za hirurge u Engleskoj, veruje da se proizvodi koje nalazimo na policama prodavnica često temelje na industrijskoj hemiji, a ne medicini.

„Neki proizvođači koriste slogan kojim poručuju da su da su baš njihove paste 'vodeći proizvodi koje koriste zubari', ali to je zato što šalju besplatne proizvode svakom zubaru u zemlji“, kaže Talbot. Sastojci koji ga najviše zabrinjavaju su: Hemikalija koja uzrokuje čireve u ustima – natrijum-lauril-sulfat. Reč je, tvrdi Talbot, o sredstvu koje se koristi u 85 posto pasta za zube, a služi kao sredstvo za vlaženje, odnosno kao nešto što omogućava da se pasta lakše razmazuje. Problem s ovom hemikalijom je što otvara praznine u ustima i omogućava prolazak toksina i kancerogenih sastojaka.

Hemikalija triklosan – prošle godine je jedan proizvođač povukao s polica u SAD proizvode s triklosanom. Naime, javnost je postala svesna da je reč o hemikaliji koja je povezana s rastom ćelija raka. Inače, triklosan se u paste za zube stavlja kako bi sprečio bolesti desni. Iako proizvođač insistira na tvrdnji da je triklosan u malim količinama bezopasan, istraživanja su pokazala da je pasta efikasno sredstvo za ulazak triklosana u telo.

Sredstva za izbeljivanje – Talbot objašnjava da se za izbeljivanje koriste peroksidi i vodonikov peroksid, koji su toksični i nadražuju meko tkivo. Dodaje i kako oštećuju sluzokožu u ustima i mogu uzrokovati štetu na površinskim ćelijama zubnog mesa. Takođe, količine koje su dostupne u proizvodima na policama prodavnica često i ne mogu da izbele zube.

Sićušni komadići plastike u pastama za zube – „Mirkočestice su mali komadići plastike u nekim pastama za zube, koje su toliko mali da se ne mogu videti ni pod mikroskopom. Deluju kao abrazivno sredstvo za uklanjanje mrlja sa zuba“, kaže Albot. „Ali, oni prolaze i kroz naše centre za pročišćavanje vode, dolaze u sisteme za vodu i pronalaze put do prehrambenog lanca. Pronađeni su u kamenicama, jastozima, dagnjama i ribama u Severnom moru, Tihom okeanu i Atlantiku. Njihov učinak je sličan učinku plastičnih kesa koje nađu put do mora i začepe ekosistem“, ističe doktor. Ipak, uprkos svim potencijalno opasnim hemikalijama, Talbot ne zagovara da se odbace paste za zube. Uglavnom zato što su fluoridi koje sadrže promenili stanje naših zuba. Mali dodatak fluorida napravio je značajna poboljšanja kod zubnog zdravlja i pomogao u smanjenju karijesa, objasnio je doktor. Dakle, paste za zube uglednijih brendova koje sadrže fluorid dobre su za korišćenje, smatraju neki zubari, iako se vode rasprave i o tome jesu li paste s fluorom opasne po zdravlje. Ali, kada su u pitanju drugi sastojci – tu se priča komplikuje. Kompanije koje proizvode paste vrlo su lukave pri otkrivanju sastojaka. Na primer, zna se da neke paste sadrže triklosan, međutim, nije poznata njegova koncentracija pa je potrebno detaljnija analiz. Manjak transparentnosti zubarima, a posebno pacijentima, otežava procenu paste za zube.

Jako dobro je dokumentovana dentalna florizacija koja oštećuje zube svakodnevnim florisanjem tela. Pa ipak, AMA – American Dental Association ili Američko zubarske udruženje, uporno ponavlja kako je fluor dobar za zdravlje! Priča o korisnosti floura za zdrave zube je jedna od najvećih naučnih prevara i svojevrsna dogma koje se grčevito drži 90% zubara koje posećuju ljudi i koji su i sami žrtve vlastitog obrazovanja koje ih je potpuno uverilo u takve besmislice. No, danas malo ko može verovati lekarima uopšteno, kad se zna da institucije koje su ih obrazovale imaju svoje vlastite interese. Masovno trovanje stanovništva radi zarade je strategija, a ne nesrećan slučaj. Imate li dijabetes ili bolest bubrega? Za sada znamo da postoji oko 11 miliona Amerikanaca koji boluju od dijabetesa. Ako je istina da dijabetičari piju više vode od drugih ljudi, onda su ovi ljudi i mnogo većoj opasnosti od fluorizacije kroz vodu nego li ostatak populacije, jer u telo ubacuju smrtonosnu dozu. Oboljenje bubrega po definiciji, označava smanjenu funkciju bubrega, što prvenstveno znači da fluorid ili bilo koji drugi toksični element ne može biti eliminisan iz tela. Ima li vama smisla da ovi ljudi uopšte piju fluoridisanu vodu? Imamo zabeležene slučajeve (Anapolis, Merilend, 1979.) Kada su bolesni pacijenti na dijalizi umrli na aparatima za dijalizu jer su konzumirali malu količinu natrijuma-fluorida pijući vodu iz gradskog vodovoda. (Hrvatska je imala užasan slučaj pre nekoliko godina kada su ljudi na dijalizi umrli, zvanično se govorilo o neispravnim potpuno novim filterima i kasnije je sve ućutkano novcem, no pitanje je šta se tačno zbilo jer se radilo o multidolarskoj medicinskoj kompaniji koja je iste filtere proizvodila). Hoće li se ikada stvoriti adekvatno upozorenje koje će se davati ljudima koji imaju problema sa bubrezima, ili će se pravi uzroci smrti sakriti u ime očuvanja unutrašnjeg mira države?

Fluor jako teško izbaciti iz tela kada u njega uđe. On se obično akumulira u kostima i zubima. Nedavno je otkriveno kako se još više akumulira i u epifizi, duhovnoj žlezdi koja se nalazi u mozgu. Engleska naučnica Jennifer Luke otkrila je kako je malena žlezda epifiza, ili pinealna žlezda, smeštena u centralnom delu našeg mozga, meta fluora kada jednom uđe u naše telo. Epifiza jednostavno apsorbuje puno više fluora nego li bilo koji drugi fizički deo našeg tela, čak mnogo više nego li ga apsorbuju naše kosti. Ona je otkrila dokaze o negativnim lančanim reakcijama koje se događaju u endokrinom sistemu kada se dogodi kalcifikacija epifize fluorom . Trovanje fluorom za zaverenike i psihopate zasigurno ima puno više smisla nego što i mi sami možemo pretpostaviti, posebno kada uzmemo u obzir činjenicu da su isti upravo u prednosti zbog znanja kojeg poseduju. Što će reći, vladari su uvek ispred svojih robova. Ono što je kod nas tabu i na što će mnogi šarlatanski odmahnuti rukom, poput ozbiljnih indikacija da je epifiza portal i link između nas i našeg višeg ja, nešto je sa čim su iluminati vrlo dobro upoznati i znaju da je njihov presudni uticaj delovanja na epifizu vrlo bitan.

Bitno jeste naglasiti da kad je u podnaslovu napisano ‘na-cisti i flor’ nije se samo mislilo isključivo na nemačke na-ciste, već na činjenicu da nac-istička ideologija danas nije niti približno izumrla, kao i na globalnu koloniju zvanu SAD koja je vođena striktnom nac-ističkom ideologijom pod kontrolom šačice psihopata iz centra u Londonu. Upravo su operacije poput ‘operacije paperclip’ urodile plodom i u pogledu toga da američka vojska i vlada naseljava i iskorišćava najveće nac-ističke umove posle rata, pri tome ih neutrališući i pretvarajući ih u svoje naučnike. Tako je i ideja fluorizacije postala previše zanimljiva američkim nac-istima. Prevaru fluora su među prvima razotkrila dva nezavisna američka novinara Joel Griffith i Chris Brison, proučavajući dokumente o izradi prve američke atomske bombe, tj o ‘Projektu Menhetn’ sa kojeg je nakon 50 godina skinuta oznaka državne tajne, nakon čega je došli do ovog senzacionalnog otkrića, a što je u američkim medicinskim krugovima izazvalo pravi šok.

‘Projekat Menhetn’ je bio najstrože čuvana vojna tajna u SAD tokom Drugog svetskog rata, kao i kasnije za vreme Hladnog rata. Cilj Projekta je bio stvaranje atomske bombe koja je punjena uranijumom i plutonijumom. Punjenje atomske bombe tražilo je enormne količine fluora, merene milionima tona. Za državu je projekat bio strateško pitanje, a kompaniji koja je to sve osigurala donosio je ogromnu zaradu. Ali, dogodio se incident koji je skinuo veo tajnosti. Fluor je bio nošen vetrom i dostigao je do farmi u okolnim opštinama. Na ovim farmama se uzgajalo izuzetno kvalitetno voće i povrće. U ljeto 1944. farmeri su primetili da su im usevi postali sprženi, kao da je u vazduhu nešto stalno sagorevalo. Životinje su sutradan, nakon olujne noći pomrle, a radnici koji bi pojeli nešto od voća koje su brali, čitave noći i sutradan bi povraćali. Iz službenih beleški koje su nakon 50 godina otkrivene (kada je sa čitave dokumentacije o Projektu Menhetn skinuta oznaka državne tajne), vidi se da je američka vlada bila upoznata sa posledicama trovanja fluorom kao i da su imali tačan izveštaj o nalazima velikih količina fluora na usevima kao i u krvi i tkivu farmera i stoke. Ali, izrada atomske bombe je ipak nac-ionalni prioritet (jer je važnije bilo ˝ub-iti neprijatelja˝, nego sačuvati živote sopstvenih ljudi). Tako je i ministarstvo za poljoprivredu jednostavno prešlo preko dobijenih analiza i stavilo se na stranu prioritetni zadatak koji je diktirao vojni vrh. Za-trovani ljudi i hrana nisu bili prioritet SAD te 1944. Godine. Danas mnoga područja SAD-a imaju minimum 1ppm (jedan deo na milion delova vode) natrijum-fluorida u pijaćoj vodi. Taj natrijum-fluorid se sistematski dodaje pijaćoj vodi već decenijama. Uzmite u obzir i činjenicu da kompanije koje prave sokove i soda pića takođe koriste fluoridisanu vodu za svoje proizvode. U ranim pedesetim godinama 20. veka ozloglašeni majstor manipulisanja i otac modernog marketinga Edvard Bernajs je nastavio s kampanjom za dodavanje flora vodovodima i vodi za piće, nastavljajući eksperimentisanje s pritiskom na narod kako bi dobio njihov pristanak. Tada je AMA došla na ideju o dentalnim problemima kako bi prinudila ljude na floridaciju natrijum-fluorida, uz dodatnu fluoridaciju u vodovodu i vodi za piće. Malobrojne naučne studije koje su progovarale o opasnostima flora su bezdušno zgnječene i nisu došle do javnosti. Ti izdvojeni nezavisni glasovi naučnika su nazvani šarlatanskim bez obzira na verodostojnost autora i njihovih rezultata istraživanja. Poplava primene natrijum-florida u vodi i hrani takođe stvara ozbiljne zdravstvene probleme koji nisu javno obznanjeni i takve informacije se prikrivaju. Nezavisne laboratorije i eminentni naučnici su povezali sledeće bolesti sa svakodnevnim dugoročnim korišćenjem natrijum-florida: Kancerogena oboljenja Genetička šteta na DNK Remećenje rada štitne žlezde – flor pravi poremećaj na celom endokrinom sistemu i stvara prekomernu težinu. Neurološki problemi i poremećaji – smanjuje inteligenciju, stvara nemogućnost koncentracije i fokusiranja, stvara letargiju i zabrinutost. Alchajmerova bolest Poremećaj stvaranja melatonina (s time i poremećaj serotonina, spavanja i stvaranje nesanice) – uticaj na epifizu Smanjuje imunitet na kancerogena oboljenja Ubrzava starenje.

Dakle, s obzirom na ove ozbiljne podatke o fluoru i na to da smo u nekoliko navarata putem maila i komentara dobijali zahteve čitalaca kako bi hteli da nešto kažemo o fluoru, nadamo se da je ovaj članak bio dovoljno informativan. Svoje mišljenje svakako izrazite u komentarima. Ali, šta nam je dalje činiti s obzirom na sve to? U nastavku ćemo navesti nekoliko metoda i načina kako izbegavati fluor. Nesumnjivo, često izlaganje Sunčevim zracima, od nekih 20 minuta dnevno u jednom nizu, će pomoći stimulaciju fluorom kalcifikovanu epifizu. Samo je važno da sklonite kape, šešire, tupee itd, inače Sunce neće moći da odradi svoju ulogu stimulisanja pravilnog rada epifize. Od izuzetne je važnosti da taj podatak svi shvate, jer epifiza kontroliše rad mnogih enzima i rad drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kao i stvaranje melatonina koji je važan za proces spavanja. Nastojte ne prati zube fluorisanom pastom, tj pastama za zube koje se mogu kupiti u većini prodavnica uključujući sve one koje se reklamiraju na TV-u. To su paste sa fluorom. U gotovo svim trgovinama zdrave hrane se mogu kupiti paste za zube bez fluora. Te paste su skuplje od ovih sa fluorom ali kada bi prosečan čovek brinuo za svoje zdravlje, odrekao se pušenja, alkoholnih pića i nezdravog načina života, zasigurno ne bi niti osetio izdvajanje kojeg dinara više mesečno za normalnu pastu za zube. S tim da ni to nije nužno rešenje. Svako je u mogućnosti načiniti sopstvenu pastu za zube i za to postoje radionice pa i recepti na internetu i u raznim knjigama. Ukoliko niste u mogućnosti dase bavite time, postoji način da se naruče (hand-made) paste za zube po niskim cenama, spravljene od prirodnih mat-erijala. Ako pijete gazirana pića, definitivno bi se trebali odreći istih. Razmislite!