За сада, Немачка, као несумњиви ауторитет у ЕУ, успева да обузда некоректне званичне захтеве Хрватске према Србији, али питање је до када то може да функционише. Немачки утицај на Хрватску је ослабио и даље слаби. Некаква назови послушност функционише више по инерцији него по стварном стању ствари. Јер, када је у питању Хрватска, све преузимају САД.
Зато стратегијски план Србије око уласка у ЕУ уопште није сигуран и свако потцењивање хрватског утицаја могло би бити ново непријатно изненађење. Иза њиховог става стоји највећа светска сила, и то ће свакако бити српски проблем. И не само српски, биће то проблем функционисања ЕУ, јер ће, по свему судећи, Хрватска бити реметилачки фактор и нека врста тројанског коња САД у Унији. Тако је Хрватска добила нову важну улогу, где би требало да игра по инструкцијама САД и према Србији и према ЕУ, а све у циљу протеривања Русије са Балкана и прекидања сваке њихове везе са балканским државама.
Међу другим државама у ЕУ САД ни приближно не могу постићи такву послушност као када је у питању Хрватска. Код процене зашто је Хрватска тако одушевљено прихватила своју нову улогу када је у питању деструктивна политика према Србији, погрешно је тражити разлоге у прошлости. Прошлост служи само као катализатор, а главно гориво за нови хрватски занос је будућност – боље речено, нека нова обећања и нови стратегијски планови ове земље које ће заузврат подржати највећа светска сила. Ако се ово има у виду, онда не чуди превртљиво, бахато и надмено понашање хрватских политичара, јер они знају нешто што ми не знамо.