Ustaše ne miruju: Ogromno slovo "U" izorali na njivi!

Јован Дучић: ______СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ ______ Ти не знаде мрети крај сломљеног мача, На пољима родним, бранећи их часно Китио си цвећем сваког освајача, Певајућ’ му химне, бестидно и гласно. ........ Слободу си вечно, закржљала расо, Чек’о да донесу туђи бајонети, По горама својим туђа стада пас’о, Јер достојно не знаш за Слободу мрети....... Покажи ми редом Витезе твог рода, Што балчаком с руку сломише ти ланце, Где је Карађорђе твојега народа, Покажи ми твоје термопилске кланце....... С туђинском си ка-мом пузио по блату, С крволоштвом звера, погане хијене, Да би мучки удар с ледја дао Брату, И уб-ио пород у утроби жене........ Још безбројна гробља затравио ниси, А крваву ка-му у недрима скриваш, Са вешала старих нови коноп виси, У сумраку ума новог газду сниваш....... Бранио си земљу од нејачи наше, Из колевке пио крв невине деце, Под знамење срама уз име ус-таше, Ставио си Христа, Слободу И Свеце...... У безумљу гледаш ко ће нове ка-ме, Оштрије и љуће опет да ти скује, Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме, Ко најбоље уме да ти командује.

Јован Дучић ... Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде. ” ...

_____ХОРДА_____ Ми нисмо познали вас по заставама, Ни ваше хероје „од лавова љуће” Све на коленима вукли сте се к нама Носећ мач уб-ице и луч паликуће......... Без буктиња иде та војска што ћути, Пожар села светли за маршеве горде... Ваше громке химне не чуше нам пути: Немо уб-ијају децу старе хорде....... Поломисте више колевки, о срама! Него херојима отвористе рака, Подависте више њих у постељама, Него што сте у крв срушили јунака...... Узели сте очи фрескама са свода, Главе киповима хероја из бајке; Спржили сте семе у страху од плода, И реч уб-ијали уб-ијајућ мајке! ........ Пресити се земља од крвавог вала, Али вам победа не осветли лице; Јер ловор не ниче с буњишта и кала, Он је за хероје, а не за уб-ице! ........... ЈОВАН ДУЧИЋ