Divljina Černobilja - 30 godina kasnije

_____Veza zračenja sa zdravljem ljudi______ SZO sistematski negira da postoji bilo kakva veza između radioloških eksplozija, niskog zračenja i zdravlja ljudi. Čertkof upozorava na malo poznatu činjenicu da funkcionere SZO štiti imunitet pa ne mogu da budu krivično gonjeni. Taj imunitet imaju i kada napuste SZO. Osim toga, između SZO i AIEA 1959. godine sklopljen je ugovor po kome SZO ne može da objavi ništa o nekoj nuklearnoj temi bez saglasnosti AIEA. Zato je laž jedino rešenje, što će kasnije potvrditi i katastrofa u japanskoj nuklearki u Fukušimi. U zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, a posebno u Belorusiji naučnici koji su govorili istinu i borili se za nju - proganjani su. Fizičar i akademik Vasilij Nesterenko koji je bio direktor Instituta za nuklearnu energiju pri Akademiji nauka u Minsku. Pravio je mapu kontaminiranih područja, tražio je da odmah počne evakuacija svog stanovištva iz kruga 100 km oko Černobilja. Smenjen je 1987. godine. Zatim je osnovao nezavisni institut Belrad uz podršku nobelovca Saharova, šahovskog šampiona Karpova i pisca Adamoviča. Osnovao 370 centara za merenje kontaminacije hrane u najpogođenijim selima i unutrašnje radioaktivnosti u organizmima dece. Preminuo je 2008. godine. Nesterenko je vremenom otkrio mogućnost da ubrza uklanjanje cezijuma 137 iz organizma dece dajući im preparat na bazi jabukovog pektina. Pektin vezuje za sebe radionukleide i teške metale, klinički je pokazao smanjenje za 65 odsto radionukleida u organizmima dece - kaže Čertkof. - SZO je, međutim, objavila rat pektinu jer bi u suprotnom automatski priznala da su ljudi bolesni zbog radioaktivnosti, a ne zbog radiofobije, stresa, alkoholizma roditelja, ekonomskog siromaštva i sličnih suludih razloga koje navodi SZO.

_____ Ozračene šume _____ Da su evropske vlasti makar delimično izveštavale o posledicama černobiljskog oblaka pre 30 godina, dobili bismo Atlas radijacije kontaminiranih područja u Francuskoj i Evropi, koji je objavio francuski Krirad (Komisija za istraživanje i nezavisnu informaciju o radioaktivnosti). Atlas je plod saradnje francuskog geologa Andrea Paria i nezavisne laboratorije Krirad, koja ima licencu francuskih zdravstvenih vlasti. Putujući, često i o sopstvenom trošku, Pari je uz asistenciju Krirada ostvario pravi podvig. Izvršio je 3.000 merenja u periodu između 1999. i 2001. godine u evropskom pojasu od Francuske pa sve do Ukrajine gde je ulazio u "zabranjenu zonu" izuzetno visokog zračenja. U Francuskoj je kiša iz černobiljskog oblaka najviše kontaminirala istok zemlje na potezu od Korzike preko Alpa uključujući i Alzas sve do Luksemburga, gde vrednosti merenja počinju da se smanjuju ali su još uvek iznad normale. Izrazito visoke vrednosti zabeležene su mestimično u planinskom lancu Vogezi na istoku Francuske, kao i u Alpima na jugoistoku zemlje, posebno na granici prema Italiji. Visoke vrednosti izmerene su takođe u Centralnom masivu u centralnoj Francuskoj, pojasu visoravni Seven na jugu zemlje kao i u centralnom delu Pirineja na granici prema Španiji. Zapadni deo planina Jura u Francuskoj i Švajcarskoj takođe je kontaminiran kao i istočni deo lanca Švarcvald i bavarski Alpi u Nemačkoj. Na mapama se vidi da je kontaminiran ceo alpski lanac koji se proteže od Francuske, preko Italije i Švajcarske do Austrije, Nemačke i Slovenije, a u nekim zonama je reč o veoma visokoj radioaktivnosti. Kontaminacija i visoka radioaktivnost u celom vencu Alpa počinje od 1.500 metara i povećava se od 2.000 metara.

Pojedine zone nad kojima kritičnih dana nije padala kiša predstavljaju ostrva gde je radioaktivnost koja je skoro na prirodnom nivou. Takva su pojedina mesta označena žutom bojom u pojasu Engadin na jugoistoku Švajcarske ili u kantonu Vale i u bernskim Alpima. Tamo gde je iznad Alpa padala kiša iz "černobilskog oblaka" radioaktivni elementi, pre svega cezijum 137, pali su na sneg i led u visokim planinskim zonama. Čim je sneg počeo da se topi, radioaktivni elementi su ušli u potoke koji su se slivali u vodotokove u dolinama. U celoj Evropi izmerena je visoka radioaktivnost koja se akumulirala u vodi u planinskim udubljenjima u kojima se voda zadržava i ne otiče iz njih. U Italiji je veoma visoka radioaktivnost zabeležena u Alpima iznad Bergama koje se produžavaju na sever sve do švajcarskog grada Sent Morica, gde dolazi do opadanja izmerenih vrednosti. Povećana radioaktivnost je takođe severoistočno od Milana i u regionu Dolina Aosta. Naročito visoka radioaktivnost izmerena je u bukovim šumama oko stabala jer stablo bukve ima svojstvo da zadržava vodu. Izmerene vrednosti na pojedinim pojasevima označenim crvenom bojom nekoliko desetina puta su veće od prirodne radioaktivnosti. Takva je, ne primer, situacija u švajcarskom pojasu Hajden prema granici sa Austrijom. U Austriji su merenja pokazala najalarmantnije rezultate, koje su vlasti ove zemlje i objavile. Veoma visoka radioaktivnost zabeležena je u oblasti Kernten (Karantanija) u Austriji, čak znatno veća nego u istočnoevropskim zonama geografski bližim Černobilju. Takođe između Klagenfurta i Volsfsberga, zatim istočno od Graca u mestu Glajsdorf, gde je izvršeno merenje radioaktivnosti tla i lišća. Uzorci tla sa južne strane masiva Hohe Tauern pokazali su izuzetno visoku radioaktivnost. Takođe u švajcarskim planinama Jura, u Gansbrunenu, 10 kilometara severno od Soloturna, kao i severno od Lozane gde se vrednosti uvišestručuju u podnožju stabala bukvi. Izmerena je povećana radioaktivnost šumskog tla i lišća osam kilometara zapadno od Berna, na primer. Može se reći da postoji kontinuitet između situacije u zapadnoj Švajcarskoj, Austriji i severnoj Italiji. Najjužniji švajcarski kanton Tićino izgleda da je bio najizloženiji jer je nad njim kritičnih dana obilno padala kiša iz černobiljskog oblaka. Merenja u zoni Monte Đeneroso, jugoistočno od Lugana pokazala su visoku radioaktivnost kako šumskog tla i lišća, tako i trave, a ogromne akumulacije nađene su u podnožju stabala bukvi, u olucima šumarske kuće.

_____ Otrovom na gromove _____ Najozračeniji grad u Srbiji nije Pančevo, već Vranje. Na internet prezentaciji vladine Agencije za zaštitu od zračenja objavljena je virtuelna mapa ozračenosti srpskih gradova, a prema podacima koji se obnavljaju na svakih pola sata, najozračeniji grad je Vranje, gde je radijacija 132 nanosiverta na sat (nSv/h), što je daleko iznad Vinče, u kojoj se nalazi nuklearni institut, a koja je imala radijaciju od 102 nSv/h. Inače, prosečna radioaktivnost srpskih gradova je oko 100 nSv/h, a opasno je tek kada se ova vrednost udvostruči. Ovakvi podaci ne čude, ako se uzme u obzir činjenica da je grad teško bombardovan osiromašenim uranijumom za vreme rata 1999. godine i da se kasnije kasnilo sa čišćenjem terena od radioaktivnog otpada. U Srbiji se svake godine stvara do nekoliko stotina kubnih metara radioaktivnog otpada koji dolazi iz medicinskih institucija, naučno-istraživačkih organizacija i industrije. Zajedno s nuklearnim otpadom iz Instituta Vinča, u skladištima je oko 3.000 kubnih metara radioaktivnog otpada. Nuklearni objekti Srbije dobili su licence za skladištenje tog otpada. Dva stara hangara još kriju nuklearne tajne bivše Jugoslavije. Odavno su puna, a šta je u njima znaće se posle premeštanja tog otpada u novi hangar koji je građen četiri godine i u koji je uloženo dva i po miliona evra. Zakonski rok za uklanjanje radioaktivnih gromobrana i jonizujućih detektora dima na teritoriji Srbije istekao je 23. maja 2014. godine, a stručnjaci su procenili da ih je u tom trenutku bilo oko 2.200 u Srbiji. Na novosadskim krovovima i dalje postoji 50 starih gromobrana sa radioaktivnim uranijumskim jezgrom! U Novom Sadu počeli su da se ugrađuju 1968. godine sve do 1991. godine. Pre 22 godine je strogo zabranjeno njegovo dalje korišćenje. Međutim, oni i dalje ugrožavaju zdravlje i bezbednost građana u stambenim objektima, a posebno dece u školama i obdaništima. Za 10 godina u Osnovnoj školi "Đura Daničić" od karcinoma su umrla dva nastavnika i nekadašnji direktor škole, a njihove kolege ove slučajeve povezuju s blizinom radioaktivnog gromobrana. Zvali su stručnjake u Vinči koji su za zamenu tražili 7.000 evra. Škola te pare nema.

_____ Otrovni stanovi _____ Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, najzagađenija mesta na našoj planeti su stanovi. Naime, od naftne krize 1977. godine, opasnost od zagađenja u kući izuzetno je povećana, jer se stambena tehnologija okrenula boljoj termičkoj izolaciji i jeftinim mate-rijalima koji su štetni po zdravlje, a koriste se prozori i vrata koji gotovo da uopšte ne propuštaju vazduh, pa otrovne mat-erije ostaju u stanu. Predloženo je da se donesu propisi kojima bi bilo ograničeno korišćenje štetnih mate-rija. Međutim, samo u Nemačkoj bi, nakon primene ovih propisa, trebalo iseliti najmanje 15 odsto porodica, jer je mikroklima njihovih stanova opasna po zdravlje.

_____ Kuća s uranijumom _____ Rudnik uranijuma Gabrovnica pod Starom planinom, u blizini Knjaževca i Svrljiga, koji je zatvoren pre 50 godina, i dalje seje strah po Srbiji. Rudnik je radio od 1960. do 1966. Bio je savezna investicija, otvorio ga je Aleksandar Ranković, ali se brzo ispostavilo da nema dovoljno rude i zatvoren je. Sva oprema stavljena je pod ključ, a ulaz u rudnik zazidan. Jedino su kontroli izmicale priče strave i užasa, kako, navodno, u gluvo doba noći u rudnik stižu kamioni sa zagonetnim tovarom i kako ga tamo istovaraju ljudi u skafanderima. Pre osam godina izbio je pravi skandal kada je gvozdeni otpad, ograda i kade za topljenje rude isečene u ugašenom rudniku, krenuo za Skoplje i zaustavljen na makedonskoj granici zbog opasnog zračenja. Kroz Srbiju, inače, često prolaze tovari gvožđa i čelika, koji su upućeni na preradu u skopsku čeličanu Makstil. Ona je najveći uvoznik otpadnog gvožđa u regionu i vrlo često se desi da je deo tovara nekog vagona namenjenog toj železari radioaktivan. Takođe, u blizini rudnika postojala je brana koja je sakupljala otpadni radioaktivni mulj i pesak iz preradnih voda, koja je u međuvremenu pukla i sav mulj i pesak izlio se u korito Trgoviškog Timoka, koji se spaja sa Svrljiškim Timokom i čini reku Timok. Okolno stanovništvo je koristilo ovaj pesak za izgradnju svojih kuća.