Pita Vučić slučajnog prolaznika:
– Da li ste zadovoljni svojim životom?
– Jesam. Iako ste nam smanjili plate, nije loše, guramo nekako…
Posle mesec dana opet su se sreli.
– Kako ide? Evo, ja dajem sve od sebe da vama bude bolje…
– Ne žalim se. Ostao sam bez posla, isekli mi struju zbog neplaćenih računa, ali snalazim se nekako, skupljam plastične flaše da prehranim porodicu… Nije loše u suštini…
– A, da li biste na sledećim izborima glasali za mene?
– Da, naravno, jedino vi radite nešto za dobrobit svih nas.
– A, da li bi zbog mene skočio s desetog sprata?
– Da, skočio bih. Jeebeš ovakav život!.............
Ogledalce, ogledalce, reci mi ko je najpametniji – pita Vučić.
– Ti si najpametniji, voljeni premijeru.
– Ogledalce, ogledalce, a ko je najuspešniji?
– Ti si najuspešniji, voljeni premijeru.
– Ogledalce, ogledalce, a ko je najlepši?
– Ti si najlepši, voljeni premijeru…
U sobu uđe Nebojša Stefanović, vidi šta Vučić radi i nežno ga prekine:
– Šefe, znate… To nije ogledalo, nego Pink… ..........
Zaleteo se Vučić autom u banderu. Iz potpuno uništenog „mercedesa“ izvuku ga dva momka, koji su se tu slučajno zatekli.
Kad je došao sebi, preplašeni Vučić počne da se zahvaljuje i, onako ushićen, kaže:
– Pošto ste me spasli, svakome od vas ispuniću po jednu želju, tražite šta god hoćete…
– Ja bih „mercedes“ kao što je ovaj vaš…
– Može, dobićeš sutra. A, ti?
– Meni dajte invalidska kolica, polomiće me otac kad čuje koga sam spasao…..............
Prolazio Vučić ulicom i zastao pred nekom radnjom. Dok je gledao cene, potekoše mu suze. Jedan telohranitelj mu odmah priskoči:
– Da li vam je dobro, gospodine premijeru?
– Kako da mi bude dobro? Pogledaj koliko košta roba… Pa, posle smanjenja penzija, nema tog penzionera koji može da to kupi…
Priđe im jedan penzioner, pa sav zabrinut šapatom pita telohranitelja:
– Šta se desilo, zašto premijer plače?
Gorila ga udari šakom u glavu.
– Zbog tebe plače, piička ti maaterina, zbog tebe!