Vizantija je uticala ne samo na Rusiju, već i na zemlje Istočne Evrope. Ovu zajedničku karakteristiku takođe moramo prepoznati?....
Da, postoji karakteristična istočno-hrišćanska grana evropske civilizacije. I mi je moramo prepoznati kao takvu. Jedinstvo velike Evrope ne sme da bude poistovećeno sa unifikacijom po nemačkim ili britanskim pravilima. Mora biti zasnovano na očuvanju jedinstvenih posebnosti pravoslavnih zemalja, onoga što ih razlikuje od katoličkih i protestantskih evropskih naroda, koje se, nažalost, već mogu nazvati posthrišćanskim. Proučavanje Vizantije, oživljavanje vizantijskih tradicija – to je rad na obnovi jedinstva velike evropske civilizacije. Uveren sam da ideja poštovanja i ljubavi prema Vizantiji može ujediniti ne samo Ruse, već i druge narode. Postoji postvizantijska zajednica naroda, koja bi trebalo da postane vidljivija i jasnija.....
• Da li Rusija treba da se razvija svojim putem? I pri tome se uvek u nekom smislu suprotstavlja Zapadu, istovremeno shvatajući vezu sa njim…
Da, mi smo dve grane hrišćanskog sveta. Ali još jednom naglašavam: mi ne treba da se osećamo „neevropljanima“. Zbog tog kompleksa, neki predstavnici naše elite prizivaju potpunu potčinjenost Rusije Zapadnoj Evropi. Čak i utapanje u njenom identitetu. Otuda potiču mnogi naši savremeni problemi. Da bismo razumeli ko smo, moramo dobro poznavati istoriju Vizantije. A tu su, kao što sam već pomenuo, ogromne praznine. U Rusiji se ne proučavaju veliki vizantijski imperatori, koji su odlučivali o sudbini evropske ekumene. Ali, zato se detaljno izučavaju kraljevi i vladari malih zapadnih država.