Njegovu objavu prenosimo u celosti:
"U Haškom zatvoru upokojio se srpski general Zdravko Tolimir. Pokazao nam je kako nam ono najvažnije niko ne može uzeti i ne može od nas napraviti robove čak ni u tamnici. Moleći se Bogu i pričešćujući se kod oca Voje Bilbije, koji se zaista očinski stara o zaboravljenim od nas haškim zatvorenicima, Zdravko je s Hristom postao pobednik nad smrću i pre nego što je ona po njega došla.
Nije svaki ratnik rođeni pisac kao Marko Miljanov i zato ne treba ove njegove nezgrapne vojničke stihove procenjivati književnim kriterijumima. Treba ih prosto primiti kao iskreni izraz vere: Najlepši je dan kad je pričešće, tada nam srce lupa jače, o kada bi moglo biti češće, kad ga se prisetim, duša mi plače.
Za nas je Pričešće slovo crveno, njemu se raduje duša i telo, oko bez sjaja umirno, sneno, njemu se raduje biće nam celo. I svaki iščekuje taj dan rado, o njemu sniva, njemu žudi, kad Gospod pričešćuje svoje stado i gleda je li preostalo ljudi.Iskrenih vernika Njegove vere i da li poste, da li se mole, da li u životu imaju mere, da li ga se boje, da li ga vole?! Daje im krv i telo svoje oprašta grehe za život ceo onima što se kaju, što ga se boje, onima što su Gospoda deo.
Svaki se od nas danima sprema, moli se, posti, metanije pravi, bez Boga izlaza nikome nema i svaki od nas Gospoda slavi. Ovu tamnicu tuge i zla,u manastir smo pretvorili pravoslavni pravi, uz nas je Svevišnjeg sila sva, Gospodu se molimo, On se slavi!
Danas nam otac Bilbija stiže, daće nam Pričešće, moliti se s nama, danas će nam Gospod biti najbliže, iz duše i srca nestaće tama. Na nas će prizvati Svetoga Duha, da sa nama bude i da nas snaži, daće nam po parče osveštanog kruha, od Boga niko nije nam draži.Otac nas Voja beskrajno voli, suze zbog nas često lije, za svakog od nas godinama se moli, za nas bi dao oči obadvije. Spali i grehe moje ognjem svojim, ispuni me radošću Gospode Hriste, jer Tebe jedinog se Gospode bojim, i daj mi krvi Svoje prečiste!
Nikad se tako živelo nije, životom uzornim, životom Hrista, nikad, od kad nas sunce greje, u našim dušama samo Hristos blista!
Ovo je testament generala Zdravka Tolimira. Dragoceno svedočenje o tome kako izgleda prava žeđ za Bogom. Njegove reči teraju nas i da se zamislimo o smislu besplodnih rasprava o tome da li se, koliko i kada treba pričešćivati. Uvek, kad god je moguće, hvala ti Bože! Slava upokojenom srpskom generalu!", napisao je Ilić.
170
