12) Шта се догодило током кампање НАТО бомбардовања Србије? Зашто Русија није помогла? Многи еврофили овај слаби ангажман Русије поводом бомбардовања Србије тумаче као недостатак жеље и незаинтересованост Русије да нам помогне. Но, да ли је то заиста то тако?
Након распада СССР, Русија улази у дубоку политичку, али пре свега економску кризу. „Перестројка“, прелазак социјалистичке привреде на капиталистички модел привређивања, начинио је огромне проблеме руској економији. Може се рећи да се руска економија налазила у колапсу и на граници потпуног краха. Огромна незапосленост, затварање великог броја предузећа, пљачка народа, огромна стопа криминала, милиони незапослених, масе људи огрезле у алкохолизам и наркооманију биле су нормална слика Русије током деведесетих. У Русији је владала глад у најбуквалнијем смислу те речи. Познати економисти света ову су земљу називали „Ниигерија у снегу“.
Јељцин и КлинтонДа би колико толико поправила своју привредну ситуацију и спречила пропаст и распад земље, који је већ био на помолу, Русија је била принуђена да тражи помоћ и финансијску подршку. Из тог разлога, председник Русије, Борис Јељцин, окреће се Европи и, пре свега, Америци, тражећи финасијску помоћ како би спречио тотални суноврат земље. 1993. године група генерала покушава да изведе војни пуч и свргне га са власти, али војска гуши тај пуч. Као услов помоћи у сфери финансија, Америка и западноевропске земље траже многе уступке од руског председника: умањење војног потенцијала Русије, брже реформе привреде, увођење парламентарне демократије и других демократских процеса. У најави је била и подела земље и њено распарчавање.
Налазећи се у таквој неповољној ситуацији и на страни побеђеног током Хладног рата, Русија је постала сведок страшне агресије на њеног савезника – Србију. Агонија је била још већа будући да је руски народ био на страни Србије и захтевао да држава помогне, али због потпуне пустоши која је владала земљом, готово потпуног краха економије, глади и хаоса који је све више прождирао руско друштво, и због зависности од помоћи западних земаља, Русија је била потпуно немоћна да помогне, осим у моралном смислу.
Ситуација је била отежана чињеницом да је српски председник, Слободан Милошевић, 1993. године, приликом пуча извршеног од стране групе руских генерала који су покушали да свргну Јељцина, јавно подржао заверенике. Сада, 1999. године, тај исти који је подржавао свргавање руског председника, требао је да тражи помоћ од истог, што је додатно закомпликовало целу ситуацију…
***
ФБР ДОДАТАК:
1999. године Мађарска је постала чланица НАТО савеза, а Румунија и Бугарска су биле у преговорима за пријем… Све три земље су добиле налог да НЕ ДОЗВОЛЕ ПРЕЛЕТ РУСКИХ АВИОНА преко своје територије…
И још је важно да се подсетимо шта је генерал Генерал Леонид Ивашов, председник руске Академије за геополитику, преговарач са руске стране приликом потписивања мировног споразума 1999. године, рекао о том времену:
„Ми смо се с Американцима договорили да ће највише половина (Американци су говорили – не мање од половине) снага безбедности, пограничних снага и оружаних снага СРЈугославије бити повучено из покрајине. Ми смо се договорили да натовске земље, које активно учествују у бомбардовању и агресији против СРЈ, неће размештати своје снаге у дубини територије покрајине. Била је одређена и обележена зона од три до пет километара дуж границе са Албанијом и Македонијом. Ми смо пристали на присуство натовских структура једино у Призрену, отприлике 55 километара од границе. Овде је требало да буде размештена немачка бригада. Међутим, Строуб Талбот и Виктор Черномирдин су у суштини игнорисали ту заједничку одлуку руске, америчке и финске стране./…/ Черномирдин је трговао са Клинтоном и Гором о предмету његове подршке као кандидата за председника Русије. Мени је постало јасно зашто је Черномирдин трговао Србијом – да је требало, он би и пола Русије продао. Међу њима је постојао договор:Гор председник САД, Черномирдин – председник Русије.“(„Геополитика“, број 29/2008.)
170
