"Džaba škrguću zubima, Srpska je utemeljna na istini i božijoj pravdi"

"Onamo, 'namo, za brda ona, Govore da je razoren dvor Mojega cara;onamo, vele, Bio je negda junački zbor Onamo, 'namo! da viđu Prizren! Ta to je moje — doma ću doć’! Starina mila tamo me zove, Tu moram jednom oružan poć'. Onamo, 'namo — sa razvalina Dvorova carskih vragu ću reć': "S ognjišta milog bježi mi, kugo, Zajam ti moram vratiti već!" Onamo, 'namo, za brda ona Kazuju da je zeleni gaj Pod kim se dižu Dečani sveti; Molitva u njih prisvaja raj. Onamo, 'namo! za brda ona, Gdje nebo plavi savija svod, Na srpska polja, na polja bojna, Onamo, braćo, spremajmo hod! Onamo, 'namo, za brda ona, Pogažen konj’ma klikuje Jug: "U pomoć, djeco, u pomoć sinci! Svetit'me starca svet vi je dug!" Onamo, 'namo! — sablji za stara Njegova rebra da tupim rez Po turskim rebrim'; da bjednoj raji Njom istom s ruku ras'jecam vez. Onamo, 'namo, za brda ona, Milošev, kažu, prebiva grob!... Onamo!... Pokoj dobiću duši Kad Srbin više ne bude rob.