"Žele da izbrišu pravoslavlje"

Smemo li ćutati kad je Goraždevac u pitanju? Ne. Naprotiv, moramo biti glasni. Do neba da se čuje. „Naši prijatelji“ savetuju da zaboravimo prošlost! Da prošlost ostavimo prošlosti! Okrenite se budućnosti – to nam govore. A sadašnjost? Šta je s njom? Vajni evrounijatski prijatelji, predlažu da ćutimo o sadašnjosti. Kako se stiže u budućnost ako se prošlost zaboravi a sadašnjost prećuti.? To nam ne kažu. Sutra će ovo što se događa danas biti prošlost, a prošlost valja ostaviti prošlosti. Zato je neevropski govoriti o današnjici, jer podseća na prošlost. Ćutite Srbi o Kosovu i Metohiji. Ne pominjite Republiku Srpsku. Republiku Srpsku Krajinu ste valjda zaboravili. Zašto bi se sećali pola miliona Srba proteranih iz Hrvatske, kad ste zaboravili ub,ijenih osam stotina hiljada Srba u Jasenovcu, Jastrebarskom, Slanom, Staroj Gradišci, Sisku… Što da ih danas pominjete kad ste decenijama ćutali, čuvajući bratstvo-jedinstvo, i vidite kako ste dobro prošli. Ćutali ste i bili poštovani od Vatikana, Londona i Berlina. Dok je njima to odgovaralo. Danas nam kažu: Ne pominjite NATO bombardovanje, radioaktivne bombe, Ši,ptarska klanja Srba, vađenje organa, decu obolelu od raka i leukemije. Zaboravite Milicu Rakić, Sanju Milenković, dr Andreja Tomanovića. Zaboravite svu srpsku decu koja žive u Goraždevcu, Srbobranu, Gotovuši, Štrpcu, Sevcu. Seća li se iko kanjona reke Miruše kod Kline? Zaboravite sve zločine koji su vam učinjeni i koji vam se svakodnevno čine. Ćutite Srbi dok vam decu ub,ijaju. Može činovnik iz Brisela da se naljuti.

20 juna 1999 nemacki vojnik u sastavu KFORA je u Peci ub,io 2 srbina.....ali,cutite o ovome,moze Angela da se naljuti!!!

U konkretnoj priči najgore je to da je nemački vojnik David Ferk ubica to uradio kako nemački novinari ne bi bili razočarani jer prevalili su toliki put, a sada nemaju “priču”. Ovo sam saznao lično od nemačkih novinara koji su u to vreme bili u Prizrenu. Poznato je da je novinarski mat,erijal, po shvatanju mnogih šefova redakcija, upotrebljiv samo ako ima krvi. I nemački vojnik bukvalno je – kao na safariju, kada turisti ide u lov na divlje zveri – iz čista mira, samo tako, cinično, jer je sit i besan, ub,io dvojicu srpskih civila, i za taj čin još bio od svojih pretpostavljenih nagrađen, a od nemačkih novinara dobio bučni aplauz. U tu nemačku Evropsku uniju nas gura srpska vlada, prvo Zorana Đinđića i Borisa Tadića, a sada i ova trojka (Nikolić, Dačić i Vučić). Da li je iko ikad od srpskih političara postavio pitanje odgovornosti za ubistvo ove dvojice Srba? Koliko znam, nije. Zbog ovog treba da ih je stid. Ovo bezrazložno hladnokrvno ubistvo prosto iz saznanja da sme slobodno, bez straha od kazne, da se perverzno iživljava nad nemoćnim žrtvama, ne sme da ostane nekažnjeno. Nemci mora da znaju da će pre ili kasnije morati da odgovaraju za ovaj bezuman čin. I da na ovaj ili onaj način plate za to zlodelo. Mi smo obavezni pred žrtvama nemačkog terora iz Prvog i Drugog svetskog rata. Sećanje na njih ne sme da izbledi, pa ni ovo poslednje, iz godine 1999.

Prvi put posle završetka Drugog svetskog rata, tačnije 54 godine od sloma sila osovine, Trećeg rajha i fašizma, nemački vojnik izlazi u jednu evropsku zemlju van Nemačke, izdaje naredbu o upotrebi oružja, puca i ubija dvojicu Srba civila na Kosovu i Metohiji.

nemački ministar odbrane Rudolf Šarping odlikovao je Davida Ferka zlatnim ordenom Krsta časti Bundesvera za „besprekorno ispunjenje vojničke dužnosti”.