Зар у муслиманским офанзивама са Игмана и Бјелашнице нису оружано помагали Армију Босне и Херцеговине да деблокира Сарајево и Горажде, и да Алији створе целовиту Босну и Херцеговину у духу његове Исламске декларације. Авиони НАТО пакта су бомбардовали Републику Српску, како онај што је пао „сихаријер“ код Горажда, или „Ф-116″ код Дрвара, тако и двосед „Мираж 2000″ који је пао изнад Пала. Зар је то мисија УН да њихове снаге бомбардују једну страну за корист друге стране тј. муслиманске и хрватске. Резолуцијом УН је наша авијација приземљена и није смела да учествује у одбрани наше државе, народа и војске, а у „Олуји“ је амерички дипломата Галбрајт на тенку командовао са америчким генералима куда и докле да се нападне Република Српска Крајина и Република Српска.
До Дејтона Република Српска је била око 78,8% бивше Босне и Херцеговине, тако да нам је Дејтоном одузето десет општина у Сарајеву (Ново Сарајево, Хаџићи, Блажуј, Илиџа, Рајиловац, Вогошћа, Илијаш, Кошево, Грбавица, Старо Сарајево), и 13 општина у западном делу Републике Српске (Гламоч, Дрвар, Грахово, Купрес, Петровац, Кључ, Мркоњић Град, Јајце, Сански Мост, Српска општина Крупа, Српска општина Бихаћ и Доњи Вакуф). Тако је Република Српска сведена на 49% територије бивше Босне и Херцеговине, и то вољом америчке администрације – Била Клинтона и његових званичника. Муслиманима је дат коридор од Сарајева преко села Делијаш до Горажда тако да имају своју слободну територију.
Дејтонским мировним споразумом је успостављен мир на простору бивше СФРЈ. Он се за сада поштује, и то је добро. Надам се и бољим временима. Кад се осврнем на дешавања од 1988. године и берлинског зида па надаље дошло је до низа немира, раслојавања и „узбуркан“ је светски мир, десили су се многи окрутни ратови на Балкану, Африци, Блиском, Средњем и Далеком истоку, где се и сада звецка оружјем и прети Северној Кореји, потенцијално Тајвану, Индокини и др. регионима као „афричко пролеће“ – Сирија, Ирак, Либија, Газа, Сомалија, Чад, Еритреја, Укрјина и тд. Питам се где то води и у ком правцу???