"Hoćemo dobre odnose s Albancima, ali nam ne pada nam na pamet da priznamo Kosovo"

У седмици када је умро Милошевић антисрпска пропаганда достигла је врхунац и без иједне речи признања за народ који је у три европска рата током 20. века доказао свој антифашиизам. Уместо тога славили су се хрватски фашиизам, немачки империјализам и умирујуће поруке Би-Би-Си-ја којима се бранио напад на Југославију (незаконит по бар седам тачака међународног права) и њено разбијање у оне исте сићушне националистичке државе са клерикалним фашиистичким владама које су нациизам и фашиизам створили у Другом светском рату. ЕУ (предвођена Немачком), САД и Уједињене нације повеле су најнезаконитији рат икада досад виђен, без одобрења УН и разориле етнички најизмешанију државу на Балкану (Србију), а створиле етнички и религиозно најчистију државу Хрватску и религијски подељену Босну. Уједињене нације нису успеле да разоружају УЧК – која је сада напала Македонију – оружјем које је УН требало да одузме од ње. Пошто су дозволили косовским муслиманима да протерају већину православних Срба са Косова, постаје очигледно да су одлучили да Србији одузму Косово. То је у религиозном и културном смислу исто као и кад би се Кент одузео Енглеској или Тексас Сједињеним Државама, а Кентербери и Хјустон постали муслимански градови! Током читаве последње деценије 20. века, Би-Би-Си, британска штампа и западни медији готово без изузетка ширили су лажи и обмане, извртали истину, објављивали измишљотине које су припремали непријатељи Југословена, прећуткујући историјске чињенице и били добровољне жртве једне од најуспешнијих пропагандних подухвата нашег доба. Ево неколико примера митова и лажи који се у савременим медијима сматрају „чињеницама“:

Milošević je počeo ratove protiv Bosne i Hrvatske.. Srbi nisu bili napadači, već branitelji svoje međunarodno priznate države Jugoslavije od stranih sila (uglavnom Nemačke i SAD), koje su finansirale bosanske muslimane i hrvatske naciionaliste (koji su koristili isti znak „U”kao i ustaaše, fašiistički saveznici Nemačke u Drugom svetskom ratu), a na Kosovu albanske muslimane. Tokom Drugog svetskog rata sve ove tri grupe naciističke SS divizije snabdevale su oružjem, koje su koristili protiv naših saveznika, Srba. slobodan-milosevic-hag Slobodan Milošević u Hagu Milošević je bio fašiista..... U stvari je bio sasvim suprotno od toga. Njegovi protivnici u Hrvatskoj i Bosni naslednici su fašiista, a njihove akcije devedesetih godina prošlog veka zasnovane su na potpuno istoj ikonografiji, ideologiji a u nekim slučajevima čak i u nazivima fašiističkih pokreta tokom Drugog svetskog rata. Milošević bi mogao da se opiše, kao i čitava Jugoslavija za vreme hladnog rata, kao „komunista, pristalica reformi”.

Milošević je bio diktator... Bio je tri puta izabran na izborima uz potpuno isti nedostatak zapadnjačke demokratske prefinjenosti, koja nam nije nimalo smetala prilikom izbora Jeljcina i Putina! Progonio je kosovske Albance.... Istina je sasvim suprotna: UČK je godinama ubijala Srbe i Albance na Kosovu. Ona je tako zapravo nastavljala etničko čišćenje Srba koje su u Drugom svetskom ratu počeli naciisti i fašiisti, a nastavio Tito po završetku rata. U Miloševićevoj vladi bilo je i albanskih muslimana – ali to nije sprečavalo postepeno etničko čišćenje Srba iz njihove istorijske otadžbine (i središta pravoslavnog hrišćanstva), u čemu je prednjačila UČK, koju su strani posmatrači s pravom označili kao terorističku organizaciju. UČK je sada prodrla u Makedoniju, gde albanski muslimani stvaraju „treću Albaniju”! Roland Kejt, komandant verifikacione komisije za Kosovo 1999. godine (uoči napada na Jugoslaviju) i nekadašnji kanadski ambasador u Beograd Džejms Biset osudili su rat i stali na stranu jugoslovenske vlade. Biset je rekao da je napad 1999. bio namerno izazvan i naveo izričito priznanje bivšeg engleskog ministra odbrane, lorda Gilberta, koji je jula 2000.u engleskom Donjem domu izjavio da su uslovi koje je NATO postavljao Miloševiću u Rambujeu bili tako smišljeni da je rat bio neizbežan. Komandant Kejt opisao je UČK kao terorističku organizaciju, koja je kontrolisala većinu kosovskih sela. I kaže da se naslušao se smešnih laži koje su pričali seljaci o etničkom čišćenju a tvrdi da nikad nije video na Kosovu da Jugoslovenska armija bilo koga zlostavlja.

Da je ostao živ, Milošević bi bio osuđen kao ratni zločinac... U samoj stvari, Miloševićevo podrobno i oštroumno ispitivanje svedoka optužbe izvrglo je ruglu ovaj „kengurski sud“ koji ga je zapravo kidnapovao u Beogradu (služeći se istim antiustavnim metodom na koji je Evropska unija uništila suverenost nacionalnih država Evrope – predsedničke ili krunske prerogative). Milošević nije optužen pred Međunarodnim sudom u Hagu, već pred „specijalnim” koji su ustanovile antisrpske snage. Bler i njegovi saradnici bili su optuženi pred PRAVIM Međunarodnim sudom, ali su odbili da se pojave pred njim. Na suđenju je dokazana Miloševićeva krivica. Daleko od toga. Sud nije uspeo da dokaže vezu između Miloševićevih naređenja i navodnih „zločina”. Naprotiv, nekoliko svedoka iz redova srpske vojske dokazalo je da je Beograd uvek zahtevao da vojnik koji je počinio zločin bude izveden na sud. Suđenje je, isto tako, otkrilo da je lord Pedi Ešdaun lagao na sudu, dok je jedan od glavnih svedoka optužbe opravdavao Miloševića, navodeći da je mučen kako bi pristao da svedoči protiv optuženog. A šta je sa ratnim zločinima? Većina spada u mitove, ostali su nedokazani.

Bombardovanje sarajevske pijace nije delo Srba, već bosanskih muslimana, kako su kasnije potvrdile Ujedinjene nacije. Zatvorenik „koncentracionog logora”, sama kost i koža, takođe je prevara, kao što je dokazao novinar Bi-Bi-Si-ja Džon Simpson. Dokazano je da je mit i „10.000 mrtvih na Kosovu”. „Masakr 8.000 muslimana u Srebrenici” svodi se na oko 2.000 tela, među kojima su i Srbi, koji su stradali u borbama tokom dužeg perioda. Tinejdžeri među mrtvima nisu ništa neobično, naročito u armijama Hrvatske i Bosne. „Međunarodna zajednica” nikada nije pomenula masakriranje u srpskim selima oko Srebrenice pre dolaska Jugoslovenske armije, a ni ozloglašenog muslimanskog komandanta Nasera Orića, koji je, kako svedoči Roland Kejt, predvodio ove napade i pokazivao novinarima snimke odsecanja glava Srba, koje on naredio. Orić se povukao iz Srebrenice pre dolaska Srba. Njegova vojska kasnije je opkooljena i teško potučena – čime se objašnjavaju pronađeni leševi bosanskih muslimana. Rajmonda ubistvo. Novinarka [kanadskog] Si-Bi-Si-ja otkrila je da je jedan pripadnik UČK lagao o ubistvu koje su Srbi počinili 1999. godine, ali je to bilo više meseci pošto je laž krenula svetom. U vreme kada je otkrivena, šteta koju je nanela nije se mogla nadoknaditi.

Masakr u Račku. „Put u Račak”, emisija Si-Bi-Si-ja iz marta 2.000. godine dokazala je da je čuveni „kazus beli“ za napad na Jugoslaviju izmišljen, da Jugoslovenska armija NIJE ubijala nenaoružane albanske civile, kao što su govorili Amerikanci i NATO da bi opravdali bombardovanje Jugoslavije. A šta je sa etničkim čišćenjem? Zbog čega bi lider Jugoslavije razbijao sopstvenu zemlju? Samo su Hrvati (koji su proterali 400.000 Srba iz Krajine) i Bošnjaci i Albanci sa Kosova (koji su proterali otprilike isto toliko Srba) imali razloga za to. Zna se da je tadašnji predsedavajući Predsedništva Jugoslavije, koji je bio Hrvat, izdao naređenje da vojska interveniše u Sloveniji i Hrvatskoj. A jedan drugi Hrvat, Tuđman, napisao je Ustav, po kome Srbi više nisu bili konstitutivan narod. Posle toga je 40.000 Srba otišlo iz Hrvatske, što je bilo prvo etničko čišćenje u Jugoslaviji A šta je sa političkim fanatizmom? Svako ko čita Miloševićeve istorijske govore shvatiće da on nije bio politički, rasni ili religiozni fanatik – za razliku od ekstremnog fanatizma njegovih protivnika, predsednika Hrvatske, Tuđmana („Genocid je prirodna pojava koju je naredio Svemogući kako bi se odbranila katolička vera”) i predsednika Izetbegovića („Ne može biti mira ili koegzistencije između islamske vere i neislamskih institucija”). Zar ovo nije bilo dovoljno da se i njih dvojica nađu na optuženičkoj klupi u Hagu? U svetlosti ovakve hipokrizije nije iznenađujuće što je jedan od najozloglašenijih ratnih komandanata, general Agim Čeku – koji se borio i u hrvatskoj vojsci i u UČK, pobio stotine (u Medačkom džepu) i etnički očistio stotine hiljada Srba iz Krajine – najpre bio optužen u Hagu, ali se zatim našao na plati Ujedinjenih nacija u Kosovskom zaštitnom korpusu a haška je optužba odbačena. rodney-atkinson-he-also-t-0Rodni Atkinson (Rodney Atkinson, 1948) je britanski konzervativni komentator i bivši predavač na Univerzitetu u Majncu. Evroskeptik, osnivač Partije za nezavisnost Velike Britanije(UK Independence Party, UKIP) čiji je sadašnji predsenik Najdžel Feridž. Bio je i savetnik u vladi Velike Britanije. Njegov mlađi brat je Rouan, poznati glumac („Crna Guja“, „Mister Bin“). Opširnu bibliografiju njegovih radova i knjiga, među kojima je i „Jugoslavija i njeni neprijatelji“, možete videti na Vikipediji

Hoćemo dobre odnose sa Albanijom i Albancima,a šipptari nek idu u svoju postojbinu kako bismo i s njima bili u dobrim odnosima.Otvarajte vrata neželjenom gostu nek putuje.