"Ono što nije mogao da završi puškama, Dodik će uraditi olovkom"

Sto nema srama, casti i morala ali kako nema bas nista ljuckog u sebi? Vuckov ortak.

Sta je to?....udvarate se handzaru krvavom....Zasto pisete da je jednom bijo to i to u bg-u......Pa sta sav taj konvertitski sljam potice od Izvornog Srbskog Balkana..........Al sta to znaci nesto kad su se okrvavili sa Srbskom Krvlju.......sada su zauvek samo neprijatelji" koje cemo uskoro poslati na drugi deo "planete"...nije ni planeta al pocinje sa P...pravo u pakao sa zlotvorimo" hocema da gledamo uzivo kako se krive kad ih djavo" pece na raznju"....naccista/handzar-usstasa-sskenderbeg i druga ukrajinska govvna.....pravo kod djavola u pakao....

Твој ћаћа је доводио муџахедине да ко-љу Србе! Зато немаш права да говориш никоме шта да ради!

Чим неко код нас почне да прича о братству-јединству, регионалној сарадњи, помирењу у региону, код мене се аутоматски пали аларм за узбуну, јер су те и такве југосферичне и носталгичне идеје подржане са запада увек биле на штету Срба и Србије. Тако је и данас. Требало је нечим поништити ефекат руског вета у српској јавности и прећи на другу фазу наметања омче око врата Милораду Додику и Републици Српској. За то се побринуо Александар Вучић лично својим одласком у Поточаре. Сва медијска пажња и јавност моментално је била усмерена на Вучића и његово каменовање у Поточарима. Западни и вучићевско -”патриотски” аналитичари и новинари одмах су завапили како је на премијера Србије покушан атентат, како је скоро линчован, како је једва извукао живу главу и сл. Преко десет дана слушали смо о ”јунаштву премијера”, ”помирењу у региону”, ”добросуседским односима”, ”заједничкој европској будућности”.

А онда су чланови председништва БиХ дошли у посету Србији. Вучић их је ”домаћински” дочекао. Какве су се ту само могле чути срцепарајуће изјаве типа како је Вучић поручио песму ”Сарајево љубави моја”, а Бакир Изетбеговић је изјавио да би он био најсрећнији да може да врати филм уназад, не само до 11. јула, већ и 23 године уназад. Још је само фалило да заиграју Козарачко коло и запевају Друже Тито љубичице плава. Добро, Бакиру Козарачко коло већ не би толико пријало, али жртвовао би се он толико зарад заједничке еу-ропске будућности. А онда су Аца и Бакир одиграли и коју партију шаха. Мало цугера, чисто да прекрате време. Баш су се лепо дружили под покровитељством својих западних газда, истих оних који су нам припремили резолуцију којом би нас жигосали као геноцидан народ за сва времена.И тако уместо да максимално искористимо демонтажу лажљивог сребреничког мита и муслиманску бламажу у Поточарима када су сами себи ускочили у стомак, Британци и њихове службе су преко Вучића активирале операцију која подсећа на случај ”Дрон” са фудбалске утакмице где ће кривци још једном бити проглашени за жртве, а на крају ћемо ми бити кажњени.

Сада је на мети Милорад Додик. Читава ова ујдурма око Вучића у Поточарима, атмосфери линча, ”помирења у региону”, заједничкој евроунијатској будућности, за циљ има политичку изолацију, сатанизацију, стигматизацију и смену власти у Републици Српској, ако треба и силом. На основу познате асиметричне-симетрије из периода титоизма, Додик се изједначује са исламским екстремистима и џихадистима који су у Поточарима ”дочекали и угостили” Вучића. Ствар је јасна. Додик је у изолацији и Вучић се спрема да га пусти низ воду. Наравно, неће Бакир Изетбеговић то да ради, већ бедна опозиција у Републици Српској оличена у НАТО лобисти Иванићу, прекодринском ”чедисти” Драгану Чавићу, Младену Босићу и данашњем СДС-у, који на онај ранији подсећа таман колико и Дачићев СПС на онај из периода од пре Дачићеве евро-метаморфозе. Замало да заборавим оног несрећника тупоглавог израза лица Михаљицу, који предводи некакву Српску радикалну странку Републике Српске. Човек је од Шешељевих радикала у Републици Српској све украо, и заставу и грб и назив странке, а сада глумата неку поштењачину и радикалног напредњака.

Као што видимо конкурс за кума Вујицу у Републици Српској је расписан, а интересената има доста. За Додика је спреман свилени гајтан, и то у Београду. Улоге су подељене и можемо ускоро да очекујемо расплет пошто је и сцена постављена. Зато нам Бакир и Вучић поручују да ће историјом да се баве историчари. Да, Бакирови историчари који су ”открили” неке босанске пирамиде и тиме истакли кандидатуру за кретене века, и РЕКОМ Наташе Кандић. А што се тиче Бакировог ”враћања филма” зашто се задржавати у периоду од пре 23 године? Могао би Бакир да објасни како је и у 60-тим као ученик готово ритуално на сваком великом одмору носио виршлу да баци у канту када би је имао за ужину, јер, ето, има ту неке свињетине, а пошто је плав звали су га Жути, а он је одговарао да није Жути, него Зелени!?Што тамо не врати филм, или што није обуздао свог рахметли бабу Алију са његовом Исламском декларацијом, него је још повампирио Ханџар дивизију кроз ”Зелене беретке” и ”Патриотску лигу БиХ”. По Бакировим и Алијиним наређењима поступао је и Насер Орић, Мурат Шабановић, Ћело, Јука, Муса и остале злочиначке звери које су од Сарајева направиле највећи концентрациони логор у Европи после Другог светског рата.

Оно што је за Јевреје био Варшавски Гето у Другом светском рату то је за Србе било Алијино и Бакирово Сарајево 90-тих. У том ”мулти-култи” Сарајеву и Вучићевој љубави поби/јено је преко 7000 српских цивила за које се тачно зна, а још се многи воде као нестали, док је преко 150000 Срба морало да напусти град кроз који тече Миљацка. У самом Сарајеву било је 127 логора за Србе, уз чувене и злогласне Силос и Тарчин. У том Сарајеву живота није било ни за Емира Кустурицу, ни за Горана Бреговића, Здравка Чолића, Неду Украден, Нелета Карајлића, Душка Трифуновића, док су Бакирови СДА јуришници мацолама разбијали и рушили споменике Иви Андрићу, Бранку Ћопићу, па и Меши Селимовићу, уз спаљивање њихових књига и свега што је штампано ћирилицом.Залили су стопе Гаврила Принципа и поломили спомен-плочу посвећену њему како би се додворили својим западним господарима, као и 1941. године када су Хитлеру за рођендан послали претходну спомен-плочу Гаврила Принципа коју су њихови дедови и очеви одломили, а данас Францу Фердинанду дижу споменик у Сарајеву. Чак је и маскота Зимске Олипијаде у Сарајеву из 1984. године Вучко био оптужен да је четн/ичка маскота са Романије, јер је вук код старих Словена и Срба био света животиња и представља симбол код Срба.

Једино вука не можете видети ни у једном циркусу, њега не може нико да дресира, он воли слободу. Али, ово друштванце за рушење Додика и Дејтонског споразума које је окупио Вучић након десетодневног медијског пренемагања, кукања, јадиковања и лицемерја оличеног у његовом ”окретању другог образа” у еу-ропској регионалној сарадњи у нечему се прерачунало. Наиме, Миле Додик је вешт и искусан играч који притом има много бољу позицију, нарочито у Русији и Израелу, него што ови евроатлантски измећари могу и да замисле.Додику се може приговорити да је раније и он био проамерички опредељен, или да се доста обогатио откад је у политици, или да је сам заиграо на националну карту како би поново дошао на власт (сва срећа и хвала Богу, јер је сменио Драгана Чавића који је помоћу ”високог представника” Педија Ешдауна пренео рекордни број надлежности на ниво Сарајева и усвојио лажљиви и фалсификовани извештај о Сребреници чију је ”рецензију” урадио сам Ешдаун, а последице и данас осећамо), али једна ствар се Додику не може приговорити, а то је да он, за разлику од Вучића, никада није имао склоности ка ”омлечивању мотке”, што би рекли ”Надреалисти”.

Наиме, Додик је од малих ногу учио у Лакташима како да од једног динара заради три или четири на пијаци, а данас је своје личне интересе везао за интересе Срба, Републике Српске и Србије. За разлику од њега, Вучић је цео живот провео бавећи се таутолошко-схоластичким и идеолошким наклапањима и то као један од водећих хистерика Народне Скупштине. Његов болесни и фанатични фатализам догурао је од Велике Србије до евро-фанатика и тиме је доживео потпуни шизофрени расцеп личности. Ту је просто разлика у карактеру.Додик зна када, како и колико може да уради увек имајући јасан циљ пред собом, а Вучић не зна ништа осим да урла, хистерише, глумата и манипулише представљајући се као неко ко зна шта ради док му се поглед ”визионарски” губи у даљини. Али, он, паћеник, не зна шта да ради. Свако јутро када устане, мучи се, ломи, кука, шта ће рећи његови западни ментори, шта још треба да уради да би их задовољио. После толико идеолошких ”моткосисачења” нико, па ни Вучић, не може да остане нормалан. И управо због овога је Додик у предности и сигурно неће дозволити да на заобилазан начин Американци, Британци преко својих западних вазала и локалних бедника који представљају обичну неоколонијалну управу за своје западне газде, ураде оно што резолуцијом и наративом о сребреничком лажљивом миту нису успели.

У први мах чини се да Додик има бројне непријатеље и да су добро повезани, али важан је сој а не број. Као што је осујетио ”обојену револуцију”, разне ”Бутмир” споразуме који су требали да угуше Републику Српску, централизују БиХ и ревидирају Дејтон, као што је и Русија уложила вето који је Додик, за разлику од Вучића, јасно тражио, тако ће успети мудро да избегне и Вучићев ”свилени гајтан” по налогу Запада који су му спремили.А што се тиче Вучићевог пријатеља Бакира Изетбеговића нека ни он не гаји наду да ће се много ”поселамити”. Муслиманима са ових простора било би боље да се дозову у памет, док још имају времена. Није Сребреница нити су Поточари парадигма за муслимане из последњег рата у БиХ, него судбина Мурата Шабановића. То је онај несрећник који је срушио споменик Иви Андрићу у Вишеграду на почетку рата, а онда упао у хидро/централу на Дрини и претио да ће брану дићи у ваздух и потопити све, укључујући и Милошевића на Дедињу. Међутим, све што је успео када је спустио брану јесте да је водом потопио и срушио сопствену кућу. После рата Шабановић је отишао и данас живи у Немачкој. Данас се каје што је срушио Андрићев споменик. Каже да је тек после рата читао Андрића и увидео његову величину. Ето до чега долази ако не читате класике и школску лектиру на време.

Када су га питали зашто је то урадио 1992. године, рекао је да се повео за атмосфером и психозом коју су управо Алија и Бакир стварали и зато што су му обећали добар локал на Башчаршији. Мурат Шабановић је типичан представник босанских муслимана и те памети која им се упорно попут кисмета (судбине) разбија о главу. О томе су требале да мисле и ”сребреничке мајке”, па су на време својим мужевима када су са Насером Орићем кретали да пале, ко/љу и уби/јају по српским селима, требале да кажу да у рату не плачу мајке само на једној страни. А што се Гордог Албиона и Ујка Сема тиче, они ће наставити и даље своје злочине и зверства да правдају неким новим резолуцијама, које ће за циљ имати да перу њихове крваве руке и да им послуже за нове ратове и интервенције како би ”ширили демократију, људска права и толеранцију”. Међутим, сада већ све више налећу на руску песницу и руско-кинески савез. Као што се види, Миле Додик није сам, већ је јак и за разлику од Вучића зна ко су му пријатељи, а ко му ради о глави. Западна аждаја мора бити срушена и положена на леђа. Вучићу, џабе си кречио!