NATO pere ruke od "Oluje"

У Србији на Балкану у широкој употреби је гесло „ЕУ нема алтернативу“. Европској унији у тој фрази многи додају и НАТО. Велики део локалне политичке елите на Балкану отворено заступа такве ставове, и чини се да је сада у Украјини ситуација идентична. Али да ли су ЕУ и НАТО уопште способни да постану некакве „алтернативе“ за Украјину, имају ли они уопште Украјини шта да понуде? Да би се постало члан ЕУ, јасно је да је неопходно прво ући у НАТО. Разговарао сам са многим људима блиским властима, стручњацима и званичницима многих пост-совјетских и источноевропских земаља, и сви они заступају тезу да је њихов курс према Западу пре свега заснован на економским разлозима. Они сматрају да ће у ЕУ боље живети, и указују на велику количину финансијских средстава, десетине милијарди евра, које ЕУ издваја за новопридошле чланове и развој њихове економије.

Другим речима, „шаргарепа“ се ту одлично види, и она реално постоји. Али да би се дошло до шаргарепе, морају се прво обавити одређени послови – треба постати члан НАТО, отворити своју територију за НАТО базе, треба повећати буџетске издатке за војску. У самом НАТО тренутно само четири државе испуњавају захтеве Алијансе о неопходном делу БДП који треба да се издваја за војску – САД, Велика Британија, Пољска и Естонија. Другим речима, да би се дошло до те ЕУ шаргарепе потребно је у великој мери уништити сопствену индустрију, уништити сопствену пољопривреду. То се веома лепо види на примеру земаља које су постале чланице ЕУ.У већ поменутој Пољској је практично целу индустрију, оно што је од ње остало, купила Немачка. У Бугарској имамо страшан пад индустријске и пољопривредне делатности. То важи за практично било коју земљу чланицу – ако упоредите њене економске показатеље данас са показатељима од периода пре него што су започели интеграције, видећете да су они данас нижи него раније. Што се тиче последица уласка у НАТО, оне су очигледне. Чим једна земља отвори своју територију за базе НАТО, она постаје мета за потенцијални удар, рецимо, Ирана.

У случају да наступи неки хипотетички сукоб НАТО и Ирана, сви војни објекти у тој земљи постају потенцијалне мете иранских ракета. Али хајде да говоримо отворено, они самим тим постају и мете наших ракетних снага, укључујући ту и нуклеарни арсенал.