Dačić: Godišnjica "Oluje" dan velike žalosti za Srbiju

A ti Krmak vec dugo u krvatskom Du/pe/tu!!

Јули 2015. године остаће упамћен по томе што је Русија поново стала на страну српског народа и заштитила га од зла које му је припремио Запад. По налогу руског председника Владимира Путина уложен је вето у Савету безбедности УН на резолуцију о Сребреници предложену од стране Лондона. Ко има очи видео је да се приликом гласања само једна рука – рука спаса за Србе подигла изнад глава бесних представника Енглеске и Сједињених држава. Виталиј Чуркин је самоуверено и са благим осмехом бранио Србију и Републику Српску, говорећи све оно што изроди на власти у Београду не смеју. Видело се и тог тренутка да српски народ има само једног заштитника на свету – Русију. Републичка влада у чијој надлежности је вођење спољне политике није хтела да јасно иступи против енглеске резолуције. Напротив, како су пренела нека средства јавног информисања чак четири министра су подржала предлог Лондона. Својим нечињењем исто је урадио и Александар Вучић.

Енглеска педофилска елита чији министри, посланици, новинари, шефови обавештајних служби, официри и други представници владајуће касте, већ деценијама некажњено силују дечаке, предложили су Савету безбедности резолуцију која је цео српски народ проглашавала за геноцидан. Њоме је припреман терен за уништење Републике Српске, а славна и часна Војска Републике Српске оптужена, без доказа за гнусни злочин “легализован” у херметичком друштву лондонских педофила – силовање дечака. Да ли смо свесни шта је Русија урадила за нас?Званични Београд је то лепо вратио Москви са два значајна потеза. Вучић је пожурио у Сребреницу да се извини и поклони сенима џелата који су од 1992. до 1995. године проводили геноцид над српским народом.

Тамо је нападнут псовкама и каменицама, а политичари који зависе од његове добре воље и прозападна јавна гласила, закукали су како је то био атентат. Тако су Вучићеве, у бекству сломљене наочари постале значајније од хиљаде Срба, а међу њима жена и деце, уморених у Сребреници и околини, најгорим мукама. То што су муслимани истребљивали српски народ, није проблем за Вучића, али када га тинејџери, разјарени његовим болесним изјавама о убијању сто муслимана за једног Србина, натерају у бекство, е то је тероризам и злочин гори од геноцида над Србима.Ипак, званични Београд је пре Вучићевог одласка у Сребреницу повукао један потез због којег сваки честити грађанин Србије црвени, а који руску подршку Србима у Уједињеним нацијама чини још већом.

Вероломна републичка влада је подржала а парламент препун Вучићевих миниона ратификовао, споразум о статусу НАТО трупа у Србији (СОФА НАТО). Истог дана када је Москва најавила вето на енглеску резолуцију о Сребреници, Скупштина Србије је укинула војну неутралност и потчинила државу Северноатлантском савезу. Поред свега, Русија је сутрадан у Савету безбедности и уложила вето на антисрпску резолуцију. Кремљ је тако интересе српског народа, поново ставио на прво место, испред сопствених. А то могу само Руси! Руска тврђава је заштитила Србе.Приближавање НАТО пакту напредњаци често бране призивајући тзв. Милошеву политику. Ова парола у суштини покушава да оправда дволичност. Ипак она показује потпуно непознавање националне историје.

Најпре, Милош Обреновић је у Другом српском устанку постигао успех управо захваљујући Русији. Москва је зауставила турску одмазду против устаника позивајући се на одредбе Букурешког мира из 1812, године. “Русија је послала посланика Строганова у Цариград (1816) и овај је енергично тражио извршење букурешког уговора о Србији, Влашкој и Молдавији. Због таквог држања Строганова Порта остави Србе на миру и престаде им тражити да предаду оружје.”.Поред тога, Милош Обреновић је један од најгорих владара у српској историји, заслужан за убиство Вожда Карађорђа, бројне преваре и за стогодишње одлагање ослобођења Балкана од турске власти.

Слично је и када се Томислав Николић, позива на Брозову политику, правдајући политички концепт који наводно баштини добре односе и са Западом и са Руским светом. Тито је на Голом отоку, мучио и убијао све који су јавно пружали подршку Москви. Као припадник аустроугарске војске он се сетио места на које је Беч слао руске заробљенике.Броз је споразумима из Бледу 1954. године фактички увео Југославију у НАТО пакт тако што је омогућио његовим трупама слободан пролаз преко југословенске територије у случају сукоба са Русијом. Чак је Јосип Броз био опрезнији од актуелних властодржаца у Београду јер је савез са Алијансом прикрио формалним договором са Турском и Грчком (тзв. Балкански савез). Међутим српски парламент је овог месеца ратификовао споразум закључен директно са НАТО пактом. Као и у време Тита, српска територија је од стратешког значаја за Северноатлантски савез управо због сукоба са Русијом. НАТО једноставно чисти преостале џепове у новом Походу на Исток, а Вучићева власт му омогућава да своје ратне циљеве из 1999. године у потпуности оствари преко одлука извршне и законодавне власти у Београду.

Као што је познато Барак Обама види Русију као највећу претњу и позива је да прихвати улогу регионалне а не глобалне силе. Ове речи у различитим варијантама понављају њему потчињени војни и цивилни функционери.Исто тако начелник Здруженог генералштаба Војске САД Мартин Демпси, познат по ранијим изјавама да ће бити рата у Европи, сада најављује превентивни удар на највећу државу света, док нова доктрина Пентагона као главног непријатеља види Москву. У складу са тим САД и НАТО гомилају трупе на границама са Русијом. Између осталог Северноатлантски савез увежбава нападе на руску енклаву у Каљинграду а кијевска хунта уз његову помоћ напада Новорусију.

Прихватајући СОФА споразум са НАТО пактом, званични Београд се сврстава на страну злочинаца који припремају агресију на Русију. Поред тога, Вучићева власт прља успомене на војнике, полицајце и цивиле страдале у походу Северноатлантског савеза на српске земље. Војска Србије већ изводи у Немачкој (Хохенфелс) заједничке војне вежбе са шипта/рским терористима, где се под окриљем НАТО пакта увежбавају напади на Русију, док Вучићева БИА изводи обавештајне операције против Новорусије.Прилоком ратификације споразума о статусу НАТО трупа у Србији, указано је на то да сличан споразум има и сама Русија. Овај податак је требао да послужи као добар изговор за прихватање СОФА НАТО. И заиста, Москва је потписала сличан уговор 2004. и ратификовала га 2007. године. Међутим у српском парламенту није речено да је ово урађено искључиво због подршке кампањи Северноатлантског савеза у Авганистану и због потребе вездушног транспорта америчких трупа. Уосталом, и поред ратификације Софа споразума, Алијанса је после годину дана преко сателита у Грузији напала руски мировни контигент у Јужној Осетији.

Договор са НАТО пактом ништа добро није донео Русији и није побољшао њену безбедност. Алијанса је и даље желела да се прошири ка срцу Евроазије. Упркос свему, руска војска је разбила операцију НАТО пакта, која је веома подсећала на агресију изведену против РСК.На тај начин Москва је својом армијом, спречила ширење Северноатлантског савеза и сачувала сигурност грађана Јужне Осетије и Абхазије. Софа споразум је дакле био превара Вашингтона, јер и када кажу мир НАТО челници планирају нови рат. То је уосталом и сврха његовог постојања.