Ne mogu oživeti mrtvaca, ali i naš problem sa Srbijom ima svoje rešenje bez da se mrdnemo odavde. Vojvodina je 1900. god. bila jedna od 10 najbogatijih regija Evrope. Sa zaostalom Srbijom je svako poređenje sumanuto. Severno od Save i Dunava je u doba AU napravljena najgušća mreža pruga u Evropi, najviše ciglana, kudeljara itd. Preko 20 nacionalnosti je živelo pristojno i u slozi i pogrešna je priča da su Srbi bili obespravljeni u Austrougarskoj. Protiv toga govore i građevine koje su ostale iz tog doba, kao npr. Vladičanski dvor u Vršcu, u N. Sadu, Preparandija u Somboru, sve karlovačke institucije, bogoslovija,... i još toliko toga da u sto komentara ne bi stalo. A onda je stigla matica Srbija sa njihovim neimarima i rezultati jedne pogrešne odluke 1918. su vidljivi. Ili bolje reći nevidljivi. Srbija nam je donela i komunizam i proterivanje 500.000 Nemaca, koji su uglavnom imali tu krivicu što su Nemci. Prvi put u istoriji su u Vojvodini postojali konc-logori! Uništavali su ljude kao da su muve. Nemci, Mađari, Srbi, Hrvati, Jevreji i ostali, po nahođenju srbijanskih komunistickih okupatora. Privreda je uništena, sela su zaostala, pa danas u nekada bogatom selu nema perspektive, a kuće su prazne, zemlju kupuju balkanski i azijski begovi i šeici. Dvorci, mesta koja su nas činila sličnim sa Luksemburgom su zapušteni ili su kupleraji. Mnoge su crkve porušene, gotske građevine, poput Franztalske u Zemunu, ili u Filipovu, a na njihovo mesto unuci rušitelja grade vizantijske kupole koje ne odgovaraju podneblju i više su plod pomodarstva turbo pravoslavaca. Na putevima su rupe kao u Hirošimi, salaši su u rusevinama, nad selima je mrtva tišina kao da je svako selo u Vojvodini ukleto. Kanali koje je iskopala Austrougarska i koji su, gle čuda, zarasla u trsku i puni su mulja i smeća. Narod odlazi, kud koji. Neko će kazati da je tako i južno od Save i Dunava, ali ipak postoji bitna razlika. Vojvodinu je snašla ona jevrejska: "dabogda imao pa nemao", a Srbija nikada ništa i nije imala i nema šta ni da izgubi.