Besramni Partizan i licemerni Pavlović

Leta 2012. niko nije znao ko je Đorđe Gagić. Borbeni dečko iz provincije je bio spreman da uči i sluša Vujoševića i tako nekodnadi svoje brojne nedostatke, nikakvu centarsku tehniku, nesposobnost da se izbori za poziciju na terenu tako da primi loptu (čovek se nudio pogrešnom rukom za dodavanje), nesposobnost da doda loba pas za haj-lou igru, pravljenje milona faulova... Znao je kako da se šlihta Duletu pa je vremenom izbacio mnogo talentovanijeg Muslija iz rotacije. Doživeo je da igra za reprezentaciju zbog Partizana. Ovog leta nije otišao u OStende, rečeno je zbog vernosti, ali očito nije bio zadovoljan parama gledajući iz ovog ugla. Prihvatio da bude deo jedne kulture i načina života, gde mu je obećano da će postati igrač i uzeti pare posle, a da će ovde imati za život. Oženio se Muslijevom devojkom i dobio dete s jednom od jačih BG sponzoruša. Koliko god para da mu fali on nije siromašan. Sportisti zarađuju u jednoj plati bar deset srpskih prosečnih. I onda odlučio da ne može da sačeka još tri i po meseca i ostavio ekipu pred borbu za trofeje. Nema za to opravdanja nikakvog. On samo zaslužuje prezir, novac će dobiti- žena će ga potrošiti, a prosečan će on ostati.