Utorak 31. 12. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
Najnovije
/
10
Sreda 25.04.2012.
06:39

Notice: Trying to get property of non-object in /var/www/arhiva.vesti-online.com/1.0/system/frontend/views/helpers/Authoralias.php on line 10

Notice: Trying to get property of non-object in /var/www/arhiva.vesti-online.com/1.0/system/frontend/views/helpers/Authoralias.php on line 10

Notice: Trying to get property of non-object in /var/www/arhiva.vesti-online.com/1.0/system/frontend/views/scripts/comments/all.phtml on line 38
#Commented 45 and 46 rows # #Changed code from 45-46 A
Grof Sava Lukič Vladislavić ostavio je dubok trag u istoriji Dubrovnika, Venecije, Carigrada, Kine i Rusije, ali se do pre desetak godina malo znalo o ovom velikom Srbinu među njegovim narodom na Balkanu. Danas gotovo da nema varoši u njegovoj postojbini Hercegovini koja se ne diči Savinim imenom, bilo nazivom ulice, biblioteke ili kulturno-umetničkog društva, spomeniku, bisti ili knjigama o životu i delu ovog znamenitog Srbina, koji je živeo na razmeđu 17. i 18. stoleća.
KOMENTARI: 10 komentara
Pravila OSTAVITE KOMENTAR
!-+
-212+Preporuka
ODGOVORI
Sreda 25.04.2012.10:18
tex_mex
@oko_sokolovo
Ja sam pricao sa nekim ko je bio na pozicijama JNA iznad grada. Kaze da su oni samo odgovarali na vatru koja je otvarana na njihove polozaje, iz samog grada ispod. Da su oni hteli, mogli su ga razoriti artiljerijom. A dal neko postavlja pitanje kako su u Oluji hrvatske snage artiljerijom tukle Knin?
!-+
-09+Preporuka
ODGOVORI
Sreda 25.04.2012.11:41
skadarska_srbija
@oko_sokolovo
Obratite paznju na ovu recenicu: Ušao je u najbliže okruženje cara Petra Prvog, dobivši od cara gramatu kojom je imenovan za "ilirskog grofa Vladislavića"? ILIRSKI GROF??? A zasto? Verovatno zato sto su Srbi i ostali Slovenski narodi na Balkanu, autohtoni i na ovim porstorima su od vajkada. Eto Ruski car Srbinu priznaje titulu Ilirskog grofa, na Beckom dvoru je do 1878-e postojala Ilirska kancelarija, a nas retardi u skoli ubedjuju da Srbi i Iliri nisu isto. Koliko ja vidim, istina je nesto drugo i ne moze se vise kriti. Slava
!-+
-27+Preporuka
ODGOVORI
Sreda 25.04.2012.11:58
tex_mex
@skadarska_srbija
Upravo tako. U 19 veku je u Becu izdat Nemacko-Ilirski recnik, koji je bio Nemacko- Srpski recnik. To ilirski dolazi od Svetog Ilije, koji je bio bozanstvo kod Srba i pre hriscanstva, hriscani su samo preuzeli. Ilijada isti koren ima. I Babilon - od Bab-Ilion. http://www.youtube.com/watch?v=qi-MOXbxOSw
!-+
-111+Preporuka
ODGOVORI
Sreda 25.04.2012.10:28
tex_mex
Slicnog porekla kao Sava Vladislavić, je i poznati naucnik Rudjer Boskovic, kog sad Hrvati svojataju, iako tada Dubrovnik nije imao nikakve veze sa Hrvatskom, ni Hrvatima. Otac Rudjera Boskovica, Nikola, je bio pravoslavni Srbin, trgovac iz Hercegovine, nedaleko od Dubrovnika. Nikola se doselio u Dubrovnik, ozenio neku Italijanku (bilo je dosta Italijana u Dubrovniku tada), rodio se Rudjer (italijansko ime mu dato), isao u jezuitske skole, posle se u Rimu skolovao. Sada on nije srpsko-italijanski naucnik, nego hrvatski. Ti sadasnji Hrvati iz okoline Dubrovnika su vecinom pokatoliceni Srbi. Mnogi su donedavno slavili svoje bivse krsne slave, mozda su ih prozvali posle drugim imenom.
!-+
-19+Preporuka
ODGOVORI
Sreda 25.04.2012.10:47
_bojan_
@tex_mex
"У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски: говорило - како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик." Натко Нодило, „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка“, ЈАЗУ, Загреб, 1883, свеска 65, стр. 92-128.
!-+
-16+Preporuka
ODGOVORI
Sreda 25.04.2012.10:50
_bojan_
@_bojan_
Нова издања Матице српске дубровачке обновљене у Београду http://www.svetigora.com/node/7240 Једна стара институција, Матица српска у Дубровнику, обновљена je у Београду, на стогодишњицу њеног оснивања 1. август 2009. године. За само десет мјесеци од обновљања показала је конкретне резултате свога рада. За кратко вријеме објављено је петнаест дјела, од тога једанаест репринт издања књига које су прије сто година штампане ћирилицом у Дубровнику у Дубровачкој српској штампарији.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)
Pravila
  • 2024 © - vesti online