EU se plašila tajnih akcija Prištine i Beograda

Velike sile koje su ovih dana više nego vidljivo svrstane na stranu Hašima Tačija, a ne na stranu Borisa Tadića, primenjuju koncept A – ostvarivanje privatnih interesa, koji se manifestuju kao državni interesi vlada čije interese zastupaju. Pošto je najveći broj zemalja EU i NATO priznao nezavisno Kosovo, jasno vam je da će njihovi predstavnici koji učestvuju u pregovaračkom procesu ili u snagama Kfora svakako realizovati interese svojih vlada, a to je uspostavljanje funkcionalnog nezavisnog Kosova. To podrazumeva i integraciju severa KiM u ustavno-pravni poredak Prištine. Pošto velike sile primenjuju koncept političkog delovanja gore navedenog pod A, srpsko društvo je godinama

Kad smo kod Kosova i Metohije, važno je prvo raščistiti šta je interes države Srbije. Deset godina zvanična politika naše vlade je NE DAMO KOSOVO. To nije državni interes Srbije koji je ostvariv, nažalost tako je, ali istinito. Da li mislite da naše elite to ne znaju? Naravno da znaju, ali nama predstavljaju tu politiku bojeći se da će svaka druga politika da im sruši rejting, i da će zbog toga izgubiti izbore i vlast. Otuda smo izloženi procesu u kojem naša vlast kao ne da Kosovo za javnost Srbije, a predaje Kosovo u razgovorima i dogovorima sa moćnim predstavnicima velikih sila. Mi se pored malih ekrana punimo stresom, nezadovoljstvom, porazima, a oni se pune kešom.

Pune si oni kešom ali ne onim dobijenim od moćnih sila koje kreiraju poredak na celoj kugli zemaljskoj, pa tako i na Balkanu, na Kosovu i u Srbiji, već kešom koji potiče od korupcije. Kešom koji potiče od krađe sopstvene države, njenih građana, njenih resursa, kao što je slučaj i sa nalazištima litijuma u Srbiji za koje malo ko zna da su u tišini dodeljena istraživačka i eksploataciona prava jednoj stranoj kompaniji koja će podno Cera ući u milione i milijarde. Istog onog Cera na kojem se vodila jedna od najslavnijih bitaka ovog naroda, bitka koja je upisala Živojina Misića, Stepu, Putnika i druge slavne iz I svetskog rata u istorijske čitanke.

Akcija Beograda se ne treba plasiti! Tadic je na vreme odreagovao i ukinuo Sutanovcu FB profil! Sad je bezopasan. Dacic se zanima raspberryball-om ( srpski sport, slican baseball-u, samo sto je umesto "bejzbolke" pendrek, a umesto loptice malina ili malinar...sta pre padne pod pendrek), Krkobabic se jos uvek razmislja da li da pomeri limit za barikade na 65, odnosno 75 godina starosti, Jeremic trazi podrsku od kakve banana-drzave od 50 kvadrata, a Cvetkovic se kvarcuje. Kakva crna akcija Beograda..?!:S

Da se nastavim na gornje komentare. Njihova osmatračnica iz tog rata, prenesena kamen po kamen, danas u Pionirskom parku u srcu Beograda, pod prozorom Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Slavice Đukić-Dejanović, služi onako neobeležena kao neka zapuštena hrpa kamenja, koju koriste narkomani i alkoholičari kao svoj gradski WC. Da je to pod mojim prozorom sijalo bi ko sunce, ako ni zbog čega drugog onda zato da strani turisti koji posete Beograd vide jedan pobednički spomenik nas i njihovih predaka, naših tadašnjih saveznika, koje danas Srbija nema jer je jadna, prodana, zapišana i ružna. Sa takvom Srbijom niko neće da bude saveznik.

Čini se da podrška Zapada za ove poteze prištinskih vlasti nije nedostajala. Srbija je stavljena u tešku situaciju, i po svemu sudeći moraće da se pomiri sa gubljenjem tržišta koje za naša preduzeća nije zanemarljivo. Robni promet uglavnom je jedini oblik ekonomske saradnje između Srbije i Kosova. Ne beleži se sav promet roba, već ima i neregistrovanih proizvoda, odnosno “sivih tokova” razmene (cigarete, benzin, lekovi, hrana, cement i drugi artikli koji u malim količinama imaju veliku vrednost). Do pre desetak dana za robu iz Srbije nije se plaćao PDV, koji inače iznosi 15 odsto, već UNMIK taksa.