Cepter ''gubitkom'' zarađuje novac

i nikada nece ici na robiju. uglavio se u evropske institucije. kad je trebalo nije se htelo. sad je kasno. ne znam zasto se o njemu uopste vise i pise. treba hapsiti one koji su mu omogucili enormno bogacenje na stetu srbije. oni su bar dostupni. tu su u srbiji.

Питају се како па лако проблем треба тражити у чињеници да је динар у стварности 157 за евро а не 107. Никад нецемо бити конкурентни на инострано тржиште са таквом ситуацијом. Ко зарађује највише??? Па имамо извештаје нето зараде годишње или се варам? Мрак, мрак и само мрак!

@ aca. nema on nista vredno u srbiji. nije on blesav. odavno je on u "poslu". rasturio je on sve sto vredi. nije ostavio srbiji nista. sve je uzneo. i nikada nece odgovarati. covek, svake vlasti. a vec sam rekao. stekao je dobar status u evropskim institucijama.

Eh da to samo Zepter radi... Svi "biznismeni" i politicari to rade. Raznorazna ostrva po belom svetu ce potonuti od njihovih para.

Srpski RULET: Kako je CEPTER na ulozenih 400.000.- eura zaradio 15.000.000.- eura? PRILOG 1. Akcionari "Jugometala" traže od suda svoju imovinu PRAVO CEKA NA PRAVDU Udruženje akcionara i 750 bivših radnika očekuju da im bude vraćeno samo ono što su u nju uložili Bivša upravna zgrada "Jugometala" na akciji Fotodokumentacija "Politike" Od suda ne tražimo ništa više od onoga što nam po pravu svojine pripada – da nam novi, sadašnji, vlasnik "Jugometala" isplati naše akcije koje smo stekli kupujući osam odsto kapitala svoje firme tokom 1992, a koje raznim marifetlucima stečajne i druge mafije hoće da nam oduzmu i izbrišu. Kao da nisu postojale i kao da mi za njih svojevremeno nismo davali "živ

Nastavljajući priču o sudbini svojih akcija, vrednih najmanje, prema poslednjim računicama, oko 1,1 milion evra, Zujić dodaje da niko nema ništa protiv privatizacije društvene i državne imovine. I red je i vreme je da se tom svojinskom bezvlašću stane na kraj, ali ne po cenu bezakonja i otimanja legalno stečene imovine malih akcionara. U slučaju "Jugometala" deo imovine potražuju i RTB "Bor", "Trepča", kao i još neka ondašnja velika preduzeća.

Obrazlažući predistoriju sadašnjeg spora, o kome parnica pred sudom već godinama traje, Zujić se vraća u 1992. i 1993, kada su ekonomske sankcije i hiperinflacija bacile "Jugometal" na kolena. Preovladala je, smatra on, tada jedino ispravna procena – da se "Jugometal", kao akcionarsko društvo, pripoji smederevskom SARTID-u 1913, koji je tada jedini radio. Dogodilo se da velikog poverioca, "Jugometal", preuzme veliki dužnik. Ali, to je bila takva ekonomska procena i politička odluka. Krajem januara 1994. izvršena je denominacija i revalorizacija njihovih akcija, kao i vrednost samog "Jugometala" a.d.

Godine 1996. urađena je nova revalorizacija vrednosti kapitala "Jugometala" a.d, a samim tim i vrednost akcionarskog kapitala da bi se tačno znalo šta "Jugometal" a. d. unosi u "brak" SARTID-u 1913. Sredinom januara 1997. ugovorom sa SARTID-om predviđeno je da u toku tri godine taj koncern isplati akcije svim njegovim akcionarima. Ali, jedno je ugovor, a drugo politička bahatost i bezakonje.

– Sa demokratskim promenama oktobra 2000. u SARTID upada jedan od "kriznih štabova" i pod pretnjom od tadašnjeg direktora Duška Matkovića izvlači "Jugometalove" nekretnine iz njegovog okrilja i u tadašnjem beogradskom Trgovinskom sudu, u kome je već stolovao Goran Kljajević, registruje ga kao društveno preduzeće.

Sa preostalih 250 zaposlenih, ta velika firma, koja je, recimo, 1985. pravila više od tri milijarde dolara prometa, počinje svoj novi život, ali sa izbrisanim akcijama nas 750 akcionara – kaže naš sagovornik i podseća da sve njihove tužbe za ispravku preregistracije nisu pomogle. Čak i tužba smederevskog SARTID-a za poništavanje registracije "Jugometala" d.p. je na nezakonit način odbačena sa svim relevantnim dokazima iako je reč o bezakonju.

U takvom svojstvu je "Jugometal", sa veoma vrednom imovinom, posebno nekretninama u Beogradu, letovalištem u Hrvatskoj, stanovima po bivšim jugoslovenskim republikama, prodat na aukciji 24. maja 2004. po gotovo bagatelnoj ceni od svega 400.000 evra. Upravnu zgradu u Deligradskoj ulici "Jugometal" d.p. je prodao Beogradskom vodovodu i kanalizaciji za pet miliona evra, iako vredi bar još toliko, tvrdi Zujić, dodajući da su neki ondašnji akteri već mesecima u istražnom zatvoru, ali da ta činjenica za njih, akcionare, još ništa ne znači, jer sud od januara 2001. pa sve do danas nije našao najkraći put do prava i pravde.

Ništa im, kaže na kraju svoje ispovesti naš sagovornik, ne pomaže ni jedva pronađena jedina knjiga akcionara, koju kao Miroslavljevo jevanđelje kriju na više mesta, a čija je kopija dostavljena javnom tužiocu uz ostale relevantne dokaze. Zujić se, ipak, nada da će poodmakla istraga i očekivani sudski proces članovima takozvane beogradske stečajne mafije ubrzati i rešenje njihovog slučaja, jer su neki od tih aktera odgovorni i za otimanje njihove imovine i rastakanje godinama sticanog kapitala "Jugometala". S. Kostić Politika - objavljeno: 29.10.2006.

PRILOG 2. 15. april 2004. u agenciji za privatizaciju Rašić je, juče, lično učestovao u kupovini i “Jugometala” i “Hidrotehnike”. Na pitanje novinara “Novosti” da li je tačno da iza te njegove kupovine stoji firma “Cepter” objasnio je da je firma “Cepter” njegov poslovni partner, te da on ima svoju firmu “MGM”, a onda je ,ipak, naveo da je u jednom periodu bio predsednik Upravnog odbora “Cepter banke”.

PRILOG 3. 02.09.2009.Cepter bi gradio hotel u Hvaru u bivšem odmaralištu Jugometala, no čeka da se isele hrvatski policajci. HVAR – Najbogatiji Srbin, Filip Cepter, bacio je oko na nekoliko hrvatskih brodogradilišta – Kraljevicu, Brodotrogir i Brodosplit, a da li će njegova ponuda biti bolja od našeg biznismena Danka Končara tek će se vidjeti. Srpski mediji posljednjih dana izvještavaju kako bi 'kralj šerpi' u Kraljevici želio proizvoditi luksuzne jahte, a dva ostala brodogradilišta bi prenamijenio u stambeno-poslovne komplekse.

Međutim, to nije sve jer je Cepter već kupio tvrtku »Jugometal« koja u gradu Hvaru ima svoje bivše odmaralište s 15 apartmana i na tom mjestu bi gradio hotel, ali mu je prema riječima njegovih suradnika planove pomrsila hrvatska policija koja se uselila u taj objekt i jednostavno ne želi iseliti. - Baš sam nedavno razgovarao s Filipom Cepterom i od njega saznao da je kupio »Jugometal« ili bolje rečeno sve što je ta tvrtka imala na području bivše Jugoslavije. Naravno, on smatra da u tu imovinu spada i bivše odmaralište koje se nalazi na predjelu Majerovica, vrlo atraktivnoj lokaciji u Hvaru, u prvom redu do mora i na putu prema tzv. Bakarićevoj vili.

. Ipak, valja znati da se srpska imovina u Hrvatskoj još uvijek ne može kupovati, niti uknjižiti, dok se ne provede postupak sukcesije, a Krizni štab i Izvršno vijeće tadašnje Općine Hvar su svojevremeno (1990-1993.) taj prostor ustupili za stanove dvojici sada već umirovljenih i dvojici još uvijek aktivnih policijskih djelatnika, jednom službeniku Državnog inspektorata i jednom zaposleniku Porezne uprave – kazao je hvarski poteštat Pjerino Bebić.

PRILOG 4. Petak, 18. Januar, 2008.| Autor: Nikša Bulatović POTRAGA ZA BLAGOM Izgubio se svaki trag zlatu koje je „Sartidova“ firma „Metal kemikal“ donela u SAD. poluge i nakit danas bi vredeli oko dva miliona dolara BEOGRAD - „Sartidovo“ zlato vredno 500.000 dolara i zlatni nakit vredan 100.000 dolara nestali su iz sefa firme „Metal kemikal korporejšn“, koja je bila je „Sartidovo“ zavisno preduzeće u SAD. Zlato se izgubilo negde između odlaska sa dužnosti prvog „Sartidovog“ stečajnog upravnika Branislava Ignjatovića i stupanja na dužnost petog upravnika Veselina Jovićevića, odnosno krajem 2003. ili tokom 2004. godine.

Kurir poseduje dokument u kojem stečajni upravnik Veselin Jovićević obaveštava sudiju stečajnog veća Trgovinskog suda u Beogradu Vjeru Đurišić o nestanku zlata iz stečajne mase. „Prilikom primopredaje dužnosti, i u kasnijim kontaktima, stečajni upravnik Branislav Ignjatović isticao je da se u SAD nalazi zlato u vrednosti 500.000,00 US dolara i zlatni nakit u vrednosti od oko 100.000,00 US dolara, i druge stvari u vlasništvu preduzeća ‘Metal kemikal korporejšn’, čiji je osnivač ‘Jugometal’, odnosno stečajna masa ‘Sartid a.d.’. Inače, „Jugometal“ je firma koja je 1997. godine bila pripojena „Sartidu“,

Jovićević ističe da je, prema dokumentaciji kojom raspolaže, nad „Metal kemikal korporejšnom“ otvoren likvidacioni postupak pred nadležnim sudom u Americi, „gde je Branislav Ignjatović pozivan u svojstvu stečajnog upravnika „Sartida a.d.“ u stečaju radi saslušanja u postupku 30.10.2002. godine“. Jovićević dalje kaže da „u knjigovodstvu stečajne mase „Sartid a.d.“ zlato u pomenutoj vrednosti nije evidentirano“, a potom nastavlja da je Ignjatović službeno putovao u Ameriku, tačnije u Njujork, u periodu od 27. do 31. oktobra 2002. godine.

Sa druge strane, izvori bliski bivšem stečajnom upravniku Ignjatoviću kažu da u vreme njegovog odlaska u Ameriku o ovom zlatu nije ni bilo reči. Tek kasnije jedna advokatska kuća iz Njujorka javlja „Sartidu a.d.“ u stečaju da postoji pomenuto zlato, jedan polovni kadilak i 80 kartonskih kutija dokumentacije, koji su pohranjeni u magacinu Trežuri departmenta u Los Anđelesu, odnosno američkog ministarstva finansija. Nakon toga Ignjatović je zahtevao od Trgovinskog suda da zatraži isporuku te imovine, jer je postojala mogućnost da troškovi čuvanja prerastu njenu vrednost.

Do septembra 2003. godine, kada je Ignjatović napustio mesto stečajnog upravnika, sud nije ništa preduzeo, a ni kasnije, navodi taj izvor. Drugi izvor Kurira, međutim, tvrdi da zlato više ne postoji ni u Los Anđelesu, ali se ne zna da li ga je neko podigao ili je konfiskovano zbog naplate troškova. Inače, prema nekim procenama, vrednost zlata na tržištu do danas je skočila za oko tri puta, pa bi ukupna vrednost imovine koja je čuvana u SAD danas iznosila gotovo dva miliona dolara..

ZAMRZAVANJE POD SANKCIJAMA Veselin Jovićević izveštava da se 10. februara 2003. godine komercijalnom direktoru „Sartida“ u stečaju Milojku Polovcu obratila firma „Bernstajn i Druker“ i ponudila revizorske i računovodstvene usluge za „Metal kemikal“. „Osnivač ovog preduzeća je ‘Jugometal’, koji je 1997. godine pripojen ‘Sartidu’. U arhivi smo našli kopiju ovlašćenja od 28.3.2003. godine (dan kada je prihvaćena ponuda ‘Ju-Es stila’ za kupovinu ‘Sartida’ - prim.prir.), zavedeno pod rednim brojem 1395, kojim stečajni upravnik ovlašćuje Majru Bernstajn Tvidi da zastupa ‘Sartid a.d.’ u stečaju pred OFAC, bankarskim organizacijama i skladištima u cilju povraćaja imovine ‘Metal kemikal korporejšna’

POSLE 10 GODINA (dmokratske tranzicije)TRAZECI PRAVDU PO SRPSKIM SUDOVIMA I PRESUDAMA U IME NARODA IZGUBISMO VREDNU IMOVINU, OSTADOSMO NA ULICI, KAKO PRESUDI PRVOSTEPENI I DRUGOSTEPENI TRGOVINSKI SUD, CEKAMO I PRESUDU VRHOVNOG SUDA SRBIJE 04.04.2011. BICE PUNIH DVE GODINE, I DALJE CEKAMO MOZDA I ONI "ZAGUBILI" PREDMET, ILI STA VEC, KO ZNA OVO JE ZEMLJA SRBIJA! OBZIROM DA JE OVO JAVNA PREPISKA MOLIMO specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića da se malo pozabavi sudskim i tuzilackim mafijama KOGA STITE I ZASTO, i koji su u sprezi od 05.oktobra 2000. pa do danasnjeg dana i da ih upita, zasto udruzeni pocinise ekonomski genocid nad nama koji smo radili u JUGOMETALU!