Bilo je to neko drugo vreme...
Danas se deca preko dana ne skidaju sa Fejsbuka, uveče izlaze po kafićima, gluvare i ponovo po celu noć drežde pred kompujterom. Gde im prolazi mladost? Razumemo razvoj tehnike, ali ako ona proizvodi virtuelan život, e to ne sluti na dobro. Eh, kako je bilo u naše vreme - srećno i bezbrižno detinjstvo ispunjeno brojnim doživljajima, jadaju se Zoran Mitić Šilja, Petar Jovanović Giba, Dragan Kostić Ćufta i Srboljub Đorđević Rige. Svi su iz mahale Šaprance, jedne od najstarije u gradu.
Bioskop "Sloboda" obeležio je njihovo vreme. Kada nije bilo para za kartu organizovao se ulični bioskop. Na krivini, kod grobljanskog puta. U blizini mosta, na utabanoj zemlji, ispred nekadašnje pekare, zasedalo bi društvo, i staro i mlado.
- Glavna faca je bio Slavko Ristić, najjači u kraju po snazi, ali i po jeziku jer je znao izuzetno dobro da prepričava i izmišlja razne scene iz kaubojskih filmova.
Sedelo se na zemlji, pio "kruškovac" i jele čokoladne napolitanke. Stariji su pušili vranjsku "moravu" bez filtera, a mlađi koji nisu bili pri pari "dravu" - priča Dragan Kostić.
- Sedi Slavko, popije malo "kruškovca", zamezi napolitanku, povuče dim, gleda nas i ćuti zamišljeno. Čekamo da nastavi, jer je stao kod najvažnijeg detalja.
Poglavice Žute Oči i Crvene Uši u živom blatu do grla borile su se tomahavkama ko će da preuzme vlast u plemenu i celom vigvamu sa najlepšim Indijankama.
"Kako ide dalje, pričaj, bre, bata Slavko", javio bi se neko. "Nastaviću, ali gde pepeo da istresem", ljutito bi se. Iako je svuda okolo zemlja, javio bi se momčić iz komšiluka Ljuba Antić Rujda koji sada živi u Francuskoj: "Evo, ovde, bata Slavko", sakupio bi ruke u šake i pružio ih umesto piksle. Slavko bi istresao pepeo u Ljubine šake i nastavio da priča.
Ipak, posebna radost bi nastala kada bi se odlazilo u bioskop.
- "Idemo da sakupljamo čaure kaubojcima", govorili smo i smejali se goreći od želje da prebrojavamo koliko će glavni kauboj da pobije revolveraša - seća se Srboljub Đorđević (61).
- Koliko puta sam plakao da majka izvuče pare iz maramice prevrzane sa dva čvora kako bih kupio kartu.
"Daj, mori, mamo, da stignem što pre, ako zakasnim i dođem sat pre početka gotovo je, karte su pokupovali tapkaroši iz gornje mahale i cena je dupla". Momak sam bio, jedva je nekako ubedim, nije joj do para, bunila se što dinarčići idu u "bunar" - priča Zoran Mitić.
Bioskop je kod dece u kraju bio i inspiracija za njihovu maštu. Pojedine scene prenosili su u svakodnevnim igrama.
- Kauboji i Indijanci zamenili su partizanske kurire Mirka i Slavka.
U početku su to bile bezopasne igre sa strelama od vrbovog pruća i puškama od šper-ploče koje smo samo držali u rukama, a glasovima oponašali pucnjavu i naređivali ko će da "pogine".
Ko je bio najjači, taj je određivao sudbinu ostalih koji su ga potom doživljavali kao poglavicu - kaže Petar Jovanović
U Šaprancu su najpoznatije poglavice bile Slavko Žbevče, Pera Dabera i Zoran Jerinac.
- Čuvene tuče u kraju bile su između grupa dečaka okupljenih oko Slavka i Pere.
Pripadao sam Slavkovoj grupi, najjačoj u kraju. Naš poglavica je sa sabljom opasanom oko struka izazivao strah i trepet kod protivnika. Sablju bi pred bitku ukrao iz kuće, sa tavana. Bila je prava, vlasništvo njegovog dede solunca - navodi Srboljub.
San svih dečaka iz gornjeg dela ulice bio je da vide poglavicu Peru Daberu kako kleči na kolenima pred sabljom.
- "Rasporiću ga od učkura do bijela grla", urlao bi naš poglavica Slavko kada bismo krenuli u napad . Pojurili smo Peru i njegove i taman da ih stignemo kad Slavko povika: "Braćo, zaseda"!
Upao je u rupu sa ugašenim krečom. Sablja je propala u žitku masu. Kreč je dopirao iznad pupka. Pružili smo mu grabovo držalje i jedva ga izvukli. Zbog batina koje su ga čekale kod kuće, morali smo danima da ga branimo ćutanjem - završava priču Dragan...
Ljuta komšinica
Zoran Mitić Šilja
- U bioskopu su bili i komšijski doživljaji - seća se Mitić.
- Posebno smo voleli da gledamo filmove o kaubojima i Indijancima. Krenemo ceo komšiluk, uglavnom mladi, a bila je i jedna starija komšika.
Film, igra Đulijano Đema, puca se na sve strane, mrtvih koliko hoćeš. Komšika se nervira: "Sram vas bilo, svi ste skočili na jednog. Crkli, dabogda, tako li se krvnički udara.
Nama bi rekla: "A vi, kako poganci (miševi) ste se šćućurili na sedišta. Što ne skočite da odbranite čoveka". U sali bi nastao kikot, pa gromoglasan smeh.
Aca, direktor bioskopa morao je da interveniše. "Ako ne prestanete da galamite prekinućemo film i svi letite napolje. I zapamtite: Nema semenke grickanje i za dupe pipkanje". |
