Pogrešne procene o slavnima
Da je sedamdesetih godina prošlog veka neko predvideo da će jedna Lejdi Gaga na binu izaći u haljini od šnicli, te da će takva osoba biti svetska zvezda broj jedan, svi bi se grohotom nasmejali. Danas bi opšti podsmeh izazvala ideja o letećem automobilu kojim se do kancelarije stiže za samo nekoliko minuta.
Oduvek su ljudi bili skeptični prema novim naučnim dostignućima i ljudima koji su drugačiji, koji odudaraju od okoline. Tako su i neki od svetski priznatih doktora, inženjera, muzičkih i filmskih producenata davali prognoze koje danas zvuče više nego smešno.
Predviđati budućnost je nezahvalan posao, a činjenica je da su pogrešne prognoze češće od tačnih, a i duže se pamte. Poput izjave glavnog inženjera britanske pošte Vilijama Prisa koji je 1878. godine rekao: "Amerikancima će telefoni još i biti potrebni, ali nama neće. Imamo dovoljno kurira..."
1. MERILIN MONRO - Bolje se udaj
"Bolje je da postaneš sekretarica ili da se udaš." Ovakav savet dobila je Merilin Monro u Agenciji za fotomodele 1944. Kakva greška! Poznata glumica, rođena kao Norma Džin Mortenson, od radnice u fabrici "Radioplejn kompani" gde su se farbali delovi aviona, postala je najpoznatija glumica svih vremena. Sa ženstvenim uvojcima, uvek obučena u uske i pripijene haljine koje su izazovno naglašavale njene obline, maznim glasom i podignutom levom obrvom, postala je seks simbol pedesetih. Više od 30 godina posle smrti proglašena je za najseksepilniju glumicu svih vremena, a sredinom 1999. godine "Plejboj" ju je proglasio seks zvezdom 20. veka. Publika će je, ipak, najviše pamtiti po romansi sa američkim predsednikom Džonom Kenedijem.
2. "BITLSI" - Loš vam je zvuk
"Ne sviđa nam se njihov zvuk, a i onako gitarska muzika izlazi iz mode". Ovo je verovatno najveća greška koju je napravila izdavačka kuća "Deka Rekording", kada je 1962. odbila čuvene "Bitlse". Nepoželjni su postali najpopularniji bend svih vremena sa 1,1 milijardom prodatih ploča. Ova muzička grupa ostavila je najdublji trag u eri rokenrola i uopšte muzike. Momci iz Liverpula, Džon Lenon, Pol Makartni, Ringo Star i Džordž Harison, svojim vanvremenskim i neprevaziđenim hitovima postavili su zadatak svim muzičkim generacijama koje dolaze. Na vrhuncu svoje slave, članovi "Bitlsa" su izjavom da su popularniji od Isusa Hrista razbesneli Katoličku crkvu. Danas se može reći da ih još ni jedan umetnik nije dostigao u kombinaciji popularnosti, povoljnih kritika i širokog uticaja na kulturu.
3. SIDA - Nema leka za mačji kašalj
"Taj virus (HIV) je mačji kašalj." Doktor Petar Duesberg je ovu, na žalost, potpuno pogrešnu konstataciju izneo 1988. godine. Dve decenije kasnije, sida je najveća zdravstvena katastrofa u istoriji čovečanstva. Svakog dana 8.500 ljudi inficira se virusom side. Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da na planeti ima 27,9 miliona nosilaca HIV virusa. Do sada je obolelo oko 8,4 miliona ljudi, od čega je 6,4 miliona umrlo. Od side je u svetu obolelo više od 800.000 dece. Za borbu protiv ove bolesti godišnje se izdvaja sedam milijardi dolara. Sav trud svetskih lekara i naučnika da se pronađe lek, završio se neuspešno i taj mačji kašalj nikako da prođe.
4. TELEFON - Aparat sa milion mana
"Telefon ima suviše mana da bi se ozbiljno razmatrao kao oblik komunikacije. Taj aparat je, za nas, potpuno nevažan." Ovo je izjava "Vestern Juniona" iz 1876. Kakva pogrešna procena! Prema zvaničnoj verziji, Amerikanac Graham Bel, specijalista za edukaciju gluvonemih, izumeo je telefon i odmah ga patentirao. Bilo je to 14. februara 1867. Prva stvarna komunikacija telefonom ostvarena je između dve kancelarije: Bel razgovara sa svojim asistentom koji sedi u drugoj sobi! Danas je gotovo nezamislivo da postoji kuća bez ovog uređaja, a pronalazak mobilnog telefona dodatno je olakšao komunikaciju u savremenom društvu. Procene su da gotovo svaki građanin modernog društva poseduje dva telefona.
5. TELEVIZIJA - Neisplativa investicija
"Mada bi televizija tehnički i teorijski bila moguća, komercijalno i finansijski je totalno neisplativa." Ovo je neoprostiva greška investitora Li Di Foresta. Ipak, bilo je onih koji su na vreme prepoznali "čarobnu kutiju" kao nepresušni izvor zarade. Prvi redovan televizijski program počinje da emituje engleski BBC 1936. godine. Iste godine u Berlinu na 11 javnih televizijskih gledališta u nadležnosti nemačke pošte, oko 150.000 Nemaca gledalo je Olimpijadu. Može se reći da marketing nikada ne bi postao to što jeste da nije bilo televizije, kao što ni ona ne bi nikada posedovala toliku moć i značaj da nije bilo oglašavanja. Sekunde TV reklame se naplaćuju stotinama, pa i hiljadama evra.
6. KOMPJUTER - Pet komada za ceo svet 
"Mislim da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera." Ovo je rekao Tomas Votson, predsednik "IBM", 1943. godine. Smešno zvuči i slična izjava predsednika i osnivača kompanije "Digital Ekvipment" Kena Olsona: "Ne postoji ni jedan razlog zašto bi neko želeo kompjuter u kući." Koliko je ovo predviđanje promašeno svedoči podatak da je samo pošle godine prodato 294,2 miliona personalnih kompjutera (PC). Uz njihovu pomoć danas učimo i upoznajemo nove ljude. Baze podataka čuvaju sve podatke o klijentima, putem mejla se šalju poslovne ponude, narudžbenice i računi, a ni jedna knjigovodstvena agencija ne može da zamisli da radi bez njih.
7. AVION - Let za deset ljudi
"Nikada neće biti napravljen veći avion." Ovo je svojevremeno izjavio jedan "Boingov" inženjer nakon prvog leta aviona "boing 247", koji je mogao da primi deset putnika. Danas postoje automobili koji mogu da prevezu više od deset putnika, o letelicama da ne govorimo. Ne tako davne 2005. godine, 27. aprila, iz francuskog Tuluza prvi put je poleteo Erfransov "erbas A380", najveći putnički avion na svetu. Ima dve palube duž cele dužine trupa, koji teži čitavih 590 tona. Zovu ga "superdžambo" a u ekonomskoj klasi može da preveze čak 853 putnika.
8. NAFTNE BUŠOTINE - Glupa ideja
"Bušotina za naftu? Mislite, da bušimo zemlju da bismo tražili naftu? Mora da ste poludeli." Saradnici Edvina Drejka bili su potpuno zbunjeni ovom "glupom idejom" prvog čoveka koji je počeo da pravi naftne bušotine u SAD 1859. godine. Glupa ideja pretvorila se u najunosniji posao na svetu. Oko bogatih ležišta nafte vodili su se i vode se ratovi. Od početka eksploatacije do danas, svet je potrošio oko 876 milijardi barela nafte. Dnevna svetska proizvodnja iznosi oko 75 miliona barela.
9. GRAND KANJON - Beskorisno mesto
"Ovo je bila prva, i nesumnjivo poslednja ekspedicija koja će posetiti ovo beskorisno mesto." Ovu rečenicu izgovorio je poručnik Jozef Ives, nakon ekspedicije do Grand Kanjona 1861. godine. Danas pet miliona ljudi godišnje obiđe ovo "beskorisno mesto" koje spada među najpopularnije destinacije za kamping i alpinizam (dug je 446 km, a dubok 1.500 m). Može se reći da poseta jednom od najvećih nacionalnih parkova Amerike može da bude i opasna po život, jer je od 1870. godine ovde poginulo oko 600 ljudi, zbog pada, dehidracije, hipotermije ili srčanog udara.
10. SMAK SVETA - Puste ulice i samoubistva
Promašenih predskazanja o smaku sveta do sada je bilo ukupno 11. Prvi put je apokalipsa sveta zakazana 634. pre nove ere, kada su Rimljani očekivali da će na proslavi 120 godina od osnivanja njihov grad biti sravnjen sa zemljom. Više od 100 članova sekte "Ruska braća i sestre crvene smrti" 13. novembra 1900. izvršilo je samoubistvo, jer su očekivali da će tog dana biti smak sveta. Zbog "nezgodnog" datuma s tri obrnute šestice, mnogi su dan pomračenja sunca 11. avgusta 1999. proglašavali poslednjom za čovečanstvo. Ulice svih velikih gradova sveta tog dana su bile puste. Igra brojeva kao kobnu je obeležila i 2000, zbog velikog broja nula.
