Šta sve ima beogradski Muzej automobila
Vozila u Muzeju automobila za "obične smrtnike" jesu i ostaće samo eksponati, a do danas, iako su sva kola u voznom stanju, tek nekolicina "odabranih" imala je priliku da ih "isproba".
Bili su to akteri kultnih filmova "Otpisani" i "Balkan ekspres", ali i novijih ostvarenja, pa je glavni glumac "Beogradskog fantoma" ulicama glavnog grada Srbije "jurcao" muzejskim "poršeom".
"U Muzeju ima nekoliko vozila koja služe za snimanje filmova. To su automobili koji treba da se restauriraju, pa ih iznajmljujemo kako bi popravili finansijsku situaciju. Obično su to nemački ratni džipovi", rekao je Tanjugu direktor Muzeja Bratislav Petković.
Kolekcija ima oko stotinak vozila i sva su u voznom stanju.
"Interakcija čoveka i automobila je izuzetno važna, to je sprava koja treba da radi, a ne da stoji nepomično, jer jedino tako možemo da vidimo kako se nekada vozilo... Bila je to borba čoveka i mašine", ukazao je Petković.
Najstarije vozilo u Muzeju je tricikl "marot kardon" iz 1897. godine, u koji je ugrađen prvi moderan motor, sa preko hiljadu obrtaja, i ima svega jednu i po konjsku snagu.
Krajem 19. veka, priča Petković, za pokretanje jednog točka bilo je potrebno pola konjske snage, a "marot kardon" nema ni dve, pa je konstruktor bio "prinuđen" da napravi tricikl.
"'Ferari' iz 1978. je poslednje vozilo koje je pre desetak godina postalo deo muzejske zbirke.Sve je teže nabaviti raritetne i interesantne automobile, jer je njihova vrednost često precenjena ", naveo je on.
Ali zato, kaže, ima dosta poklona. Kao jedan od najznačajnijih izdvojio je "porše metanol" iz 1976. godine koji je Muzeju poklonio Dušan Gruden, inženjer iz Srbije koji je više od 30 godina radio u kompaniji "Porše".
"Nije toliko star, ali je značajan, jer je naš čovek radio na njemu. To je jedinstven automobil, jedan jedini 'porše' koji nije na benzin", objasnio je Petković, napomenuvši da, kada je reč o kolima, ne važi uvek pravilo da samo oni stariji od 30 godina "idu" u muzej.
U garaži "old tajmera" nalazi se i vozačka dozvola prvog srpskog šofera Sretena Kostića, kao i "šaron" koji je vozio. Kostić je, naime, 3. aprila 1903. godine, uz instruktora iz Austrije, seo u prvi auto koji je stigao u Beograd.
Petković, kao i svaki strastveni kolekcionar, ima omiljeni automobil. Za srce mu je "prirastao" "ford T", prvenac u kolekciji, nabavljen 1965. godine, a krajem 2000. godine proglašen za auto veka.
"Kupio sam ga od izvesnog čika Žareta Papagaja, koji se slučajno zatekao u dedinoj kafani, a platio sam ga gramofonom i pločama Mijata Mijatovića", priseća se sagovornik Tanjuga.
Od 1908. do 1926. godine je napravljeno, kaže, 15 miliona primeraka, a onda je proizvodnja "forda T" - prestala.To je, prema njegovim rečima, prvi auto pravljen u velikim serijama na pokretnoj traci, bio je relativno jeftin i mogao je da ga kupi "svaki činovnik sa pristojnom platom".
Beogradski Muzej automobila jedini je u Srbiji, pa i on, kao i svi eksponati, ima svoju priču.
"Muzej je, ustvari, prva javna garaža na Balkanu, sagrađena 1929. godine, po projektu ruskog arhitekte Valerija Staševskog. Zgrada je proglašena za kulturno dobro i to je njegov kuriozitet", kazao je Petković.
Prema njegovim rečima, Muzej je zvanično otvoren 1994. godine.
"Zbirka je bila privatna, moje vlasništvo. Udružili smo se, ja, kao kolekcionar i Skupština grada Beograda, koja je našla prostor", dodao je Petković.
U muzejskoj zbirci su, pored automobila, prvi saobraćajni propisi i zakoni, registarske tablice, alat, stari parking satovi i literatura iz oblasti saobraćaja i automobilizma.