Bliža i dalja strana Meseca
Povodom 50 godina od sletanja čoveka na Mesec, centar za obrazovanje i kulturu "Božidarac", u saradnji sa udruzenjem Klaster In, organizovao je neobične radionice, predavanja i film. Interaktivno predavanje na temu "Misije na Mesecu" održao je naučni saradnik Astronomske Opservatorije u Beogradu, Milan Stojanović.
Pre samo 25 godina, tehnološki napredak koji je danas vidljiv, bio je nešto nezamislivo. Od računara koji zauzimaju veliku prostoriju, do malih uređaja koje nosimo sa sobom, prošlo je "kratko" vreme. Ono što donosi budućnost nije naučna-fantastika, iako zvuči gotovo "fantastično" to što se sada dešava sa naučnim otkrićima.
Počevši od naivnih zamisli ranih astronoma, odnosno zaljubljenika u noćno nebo, došli smo u situaciju da nakon prvih robota, lansiramo i ljude u svemir. Iako je bila prva uspešna, mislija Apolo 11 nije usamljeni slučaj. Do danas, ukupno 12 ljudi je hodalo po Mesecu.
Sumnja prestaje tamo gde počinju opipljivi dokazi. Čak 380 kilograma materijala je doneto sa "tla bez gravitacije". I dalja ekpolatacija resursa, među kojima najveću pažnju zauzima led na polovima, predstavlja prioritet "velikih sila" u decenijama koje nam slede.
U prilog novoj teoriji o nastanku Meseca, prema kojoj su nekada oko Zemlje kružila dva nebeska tela, čijim sudaraom je stvoren prirodni satelit kakav danas poznjemo, govore skorašnja iskopavanja. Ne samo što je čovek našao u nepoznatom okruženju, već je i naučio
kako da mu priđe bliže; od Sputnika 1 do Čanga 4.
