Kuršumlija: Umesto nizbrdo, kola na padini idu uzbrdo
U selu Ivanje, u blizni Kuršumlije, otkriveno je postojanje gravitacione anomalije gde otkočena kola na padini kreću uzbrdo umesto nizbrdo, javljaju beogradski mediji.
Kako priroda može da zbuni i iznenadi ljude pokazuje primer iz sela Ivanje na Radan planini, koje se nalazi nedaleko od Đavolje varoši. Na deonici puta od oko stotinu metara meštani su otkrili postojanje gravitacione anomalije, pa tako kada se ugasi automobil i otkoči, on se, umesto nizbrdo, kreće uzbrdo.
Zbunjeni mještani ne znaju o čemu se radi, pa ovaj fenomen povezuju sa Đavoljom varoši. Turističko preduzeće "Planinka" iz Kuršumlije i opština Bojnik će angažovati naučnike koji će ispitati ovaj fenomen.
Đavolja varoš, inače, do skoro kandidat za 7. svetsko čudo, oduvek je neobičnim geološkim karakteristikama i velom misterije plenila i privlačila turiste, ali i naučnike. Zaštitni simbol tog geološkog čuda jesu zemljanje figure.
Kiseli izvori
Pored kamenih kula, Đavolja Varoš je poznata i po dva izvora jako kisele vode. Jedna je Đavolja voda, hladan i ekstremno kiseli izvor (pH 1.5) sa visokom mineralizacijom (15 g/l vode), a nalazi se u Đavoljoj jaruzi. Crveno vrelo je drugi izvor (pH 3.5), sa nižom mineralizacijom (4.372 mg/l vode). Ovakve vode su vrlo retke u svetu i koriste se u banjskom lečenju, jer je narod smatra izuzetno lekovitom, ali naučnici upozoravaju da vodu sa izvora Đavolja voda ne treba piti, jer nije dovoljno ispitana. |
Ukupno imaju 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima.
Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova, zaštićen je od ''bombardovanja“ kišnih kapi i spiranja, tako da ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura.
Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima, sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj. U SAD je poznata ''Bašta bogova“, ali za razliku od tog mesta u Americi, u ''Đavoljoj varoši“ su te figure brojnije, veće i postojanije.
Postoji i lokalna legenda kako su nastale figure. Nekada davno, na tom području živeli su ljudi, privrženi veri i jedni drugima, skromno i u miru. Legenda kaže da je to zasmetalo đavolu, te je spremio vodu da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani odlučili su da venčaju brata i sestru.
Plan đavola pokušala je da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom taj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, koji su krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Vila se molila Bogu, tražeći da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog je uslišio njenu molbu, navodno, spojivši nebo sa zemljom, počeo je da duva jak, hladan vetar, koji je okamenio svatove sa mladencima.
