Na megdan sa vešticama
Kaže se da ne možeš da ukrotiš nečiji duh ako taj neko ima magiju u venama! Neki veruju u jednoroge, drugi se zaklinju da su zmajevi svojevremeno bili gospodari neba, a mnogo je njih koji i danas u 21. veku smatraju da su veštice među nama.
Iako većina ne priznaje, čarobnice sa metlom u ruci i šiljatim šeširom ulivaju im strah u kosti. Zle dame su oduvek bile povezane sa demonskim silama. Poznato je da strah tera ljude na nezamislive grozote. Zbog toga je hrišćanska crkva počela da proganja đavolje konkubine. Papa Inoćentije VIII je izdao deklaraciju kojom je potvrdio njihovo postojanje na Zemlji. Tada je otpočeo rat i veliki lov na žene tame. Desetine hiljada njih je optuženo za veštičarenje, veliki broj njih potpuno neosnovano, a sve su spaljivane, vešane ili pogubljene na neki drugi način.
Ljudi nisu uvek mogli da se uzdaju u spas crkve, pa su se dovijali na sve moguće načine ne bi li se zaštitili od veštica.
Tokom tridesetih godina prošlog veka, žitelji američkog grada Vermont proširivali su kuće tako što su im novi delovi doma često prekrivali stare. Događalo se da otvor za prozor ostane minijaturan i pod neobičnom kosinom. Ne zna se kako, ali u jednom trenutku svi su počeli da stavljaju kose prozore jer se verovalo da ih štite od veštica. Legenda kaže da žene iz pakla nikako nisu mogle da na meti prođu kroz ovakve otvore na kući.
Mnoge vikendice i kuće na ostrvu Gernzi i danas imaju kamenom ozidane dimnjake. Ovi blokovi su se prvobitno koristili da bi se sprečilo da kiša prodre kroz spoj između krova i odžaka. Međutim, tokom vremena, i oni su postali oruđe koje tera veštice. Veruje se da petkom u ponoć veštice krstare svetom. Ponekad se umore od letenja pa zasednu da odmore na ovim dimnjacima. Ako kuća nema ovu "veštičju fotelju", prijateljice tame se naljute i iz besa mogu da zapale kuću ili se u njoj nastane i terorišu vlasnike.
Veštičje ili magične bočice su oružje sa kojim može da se izađe na megdan đavoljim slugama. Tokom 16. i 17. veka u Americi i Engleskoj su se koristile da se unište zle čini. Staklene ili keramičke flašice su ispunjene noktima, ekserima, urinom, iglama... One su predstavljale veštičju bešiku, a nokti i igle su uznemiravali demonsku ženu. Da ne bi uklela onog ko je napravio ovaj talisman, on se zakopavao ili postavljao na prozor kuće tvorca ovog oružja.
Prva pomisao na pentagram je veštica koja u mrklom mraku stoji okružena svećama, iscrtava dva ukrštena trougla i uz bajalice priziva demona. Ipak, tokom srednjeg veka pentagram je bio zaštita. Veštičji tragovi su obeležja koja štite ljude od zlih duhova i đavola. Uglavnom su bili predstavljeni simbolima pentagrama i kompasa. Vlasnik bi urezao u okovratnik ili u svakom ćošku kuće ove simbole koji nisu dozvoljavali sataninim slugama da kroče u tu kuću.
Konjima na sabat
Sveto kamenje poznato kao Odinovo kamenje prirodno ima rupe u sebi. Ova amajlija se vekovima koristila u Dorsetu u Engleskoj kako bi žitelje spasla od veštica. Kačilo se iznad ulaznih vrata i pored kreveta da bi sprečilo demonske sile da tokom noći uzmu snagu i zdravlje vlasnika. Takođe se kačilo i ispred štala i oko vrata konja, jer priče kažu da su veštice terorisale i njih. One bi ukrale ata i umesto na metli njega bi terale da ih nosi preko sedam gora da stignu na veštičju žurku (sabat).
Jalove i dugovečne
Ljudi su delili veštice na crne i bele. Bele su bile malo više prihvaćene u istoriji jer su činile dobro ljudima, dok su crne bile na spisku za odstrel. Smatra se da crne veštice imaju učenike (šegrte) kojima dugo prenose znanje, navodi sajt opušteno. Na početku ih privole tako što ih nagrade neopisivom fizičkom lepotom i neodoljivom seksualnom privlačnošću. Ipak, ovaj dar dolazi sa cenom, a to je jalovost. Crna veštica ne može da ima potomstvo. Vremenom naslednici đavoljih žena dobijaju i dar da dugo žive. Veruje se da crna veštica živi i više od jednog veka.
