Prejedanje nosi rizik, a evo i koji
Sezona slava i dolazak zime vreme su kad su veterinarske ambulante pune ljubimaca sa stomačnim problemima. Njihovi vlasnici tih dana su široke ruke, pa se u njihovim činijama često nađe i nepotrebna, pa čak i štetna hrana
Praznici, svečane trpeze i jaka hrana sastavni su deo jeseni i zime. Svoje navike ljudi lako pripisuju i kućnim ljubimcima, pa se u ovo doba godine i oni često suočavaju s prejedanjem. Redovan ritam njihove ishrane pojačava se zalogajima iz tanjira. Iako smo i sami tome skloni, prekomerno jaka ishrana nikako ne prija zdravlju naših pasa. Osim što direktno vodi gojaznosti, koja je izazivač niza ozbiljnih bolesti, prepune činije hrane mogu da izazovu ili podstaknu niz oboljenja organa za varenje ili da otežaju njihov rad. Posledice ovoga mogu da budu blage ili neprimetne ali i vrlo opasne, pa čak i fatalne, prenosi Petmagazine.rs.
Nevolje s koskama
Kod nas je uvreženo mišljenje da su kosti omiljena hrana za pse, a kako je meso na gotovo svakom stolu tokom slavskih dana, ljubimci su često zatrpani ostacima od ručkova i večera. Zaboravljaju se pri tom saveti stručnjaka koji redovno upozoravaju da se kosti od svinjskog, jagnjećeg ili živinskog pečenja nikako ne preporučuju za ishranu pasa. Razlog za to je što se one veoma lako lome, a njihove ivice su vrlo oštre. Psi, naročito rase koje odlikuje proždrljivost, jedu ih halapljivo, gutajući velike komade više ili manje sažvakanih kostiju. Oni se tako izlažu opasnosti da im se koštane "igle" zaglave ili zabodu u organima digestivnog trakta. Poseban rizik preti usnoj duplji, ždrelu i jednjaku, želucu i gotovo svim crevnim regijama.
Pročitajte još:
* Da li ste spremili svog ljubimca za jesen?
Problemi uzrokovani zaglavljenim kostima uočavaju se na različite načine i laici često ne mogu lako da ih otkriju i objasne. Opšti opis ovih simptoma može da se svede na povraćanje, grčenje stomaka, pojačano balavljenje, odbijanje hrane, bezvoljnost, proliv... Prisustvo bilo kog sa liste ovih simptoma trebalo bi da bude znak za uzbunu, jer ukoliko se na vreme ne reaguje mogu da se jave opšta oronulost, totalna apatičnost, pa čak i sepsa. Kost zaglavljena u telu ljubimca može da dovede i do fatalnog ishoda.
Masna hrana
Zalutali obroci u činijama, neprilagođeni organizmu kućnih ljubimaca, mogu da izazovu niz drugih komplikacija. Veće količine masnog mesa ili kožica, miksovi hrane koju psi ne jedu, poput ruske salate, variva i testenina s visokim procentom masti obično izazivaju povraćanje, pojačano lučenje pljuvačke, nadutosti i dijareje. Prolivi i povraćanja nekad mogu da budu toliko jaki da se u njima može zapaziti i prisustvo krvi.
Dijeta
Veterinari u ovim slučajevima kao prvu i neodložnu meru savetuju strogu dijetu. Prva faza oporavka trebalo bi da bude čišćenje organizma. Najbolje je psa jedan dan lišiti bilo kakve hrane. Ukoliko životinja pokazuje znake oporavka, u sledećoj fazi treba joj davati male količine suve ili medicinske hrane u češćim obrocima. Dijeta bi sledećih nekoliko dana trebalo da podrazumeva male količine mesa skuvane na pirinču, ili eventualno postan kravlji sir s pirinčem. Ukoliko pas kuburi s viškom kilograma, tako uhvaćen ritam ishrane, uz mala povećavanja količine hrane, trebalo bi nastaviti sve dok životinja ne dostigne idealnu težinu.
Gastritis
Neprilagođena praznična ishrana pasa posebno velike probleme izazvaće psima s hroničnim bolestima organa za varenje. Iz kruga ovih oboljenja kod nas se najčešće sreće gastritis. Reč je o upali želudačne sluznice i njeno oštećenje. Posledice se uglavnom svode na poremećenu probavu, apsorpciju ili prolaz hrane. Dijeta je kod gastritisa izuzetno važna, i u tom smislu je medicinska hrana dobro rešenje. Isto važi i za životinje kod kojih je dijagnostifikovano prisustvo čira na želucu, kao i kod onih koje imaju deformacije organa.
Na posebno velikim mukama zbog prejedanja biće psi koji pate od smetnji u prohodnosti creva. Otežan prolaz hrane kroz organe za varenje problem je koji se dosta često sreće u veterinarskoj praksi. Ova bolest može da nastane iz mnogo razloga. Prisustvo tumora, uvećani limfni čvorovi, priraslice, kile, vezivanje i uvrnuće creva samo su neki, a opstrukcije tankih creva koja nastaju usled zadebljanja samog zida creva uzrokovane su zapaljenskim procesima, tumorima, ožiljcima, apcesima. Čest razlog za pojavu ove bolesti su strana tela koja životinje unose u svoj organizam. Ovaj problem pretežno se sreće kod mladih životinja koje iz radoznalosti u usta unose najrazličitije predmete, mada ni odrasle životinje nisu imune.
Životinjama koje su pod terapijom zbog ove vrste problema, savetuje se izuzetno pažljiva ishrana, strogo prema savetu veterinara. U njihovom slučaju nema luksuza zvanog "šta je jedan zalogaj". Količina hrane koja prevazilazi propisane okvire može da izazove potpuni kolaps organizma, za šta je rešenje jedino hirurški zahvat.
Čaj za ljubimce
Kamilica je od davnina poznata po svom blagotvornom, umirujućem, protivupalnom i dezinfekcionom dejstvu. Baš kao i kod ljudi, čaj od kamilice se koristi u lečenju raznih bolesti kod pasa, posebno digestivnog trakta. Napitak od ove biljke može da bude sastavni deo tretmana dijeta ili čišćenja organizma ljubimca usled prejedanja ili trovanja hranom.
Iako će mnogima zvučati čudno, ukoliko pas pati od problema sa stomakom, kamilica mu može pomoći. Čaj od ove biljke oslobađa od grčeva u stomaku, gasova, ali je blagotvoran i za anksioznost i neke iritacije kože. Naravno, vreo čaj koji mi pijemo životinjama ne odgovara, pa zato dobro proverite da li je dovoljno ohlađen.
Ukoliko pas ima iritaciju kože, poprskajte malo ohlađenog čaja na očišćenu, iritiranu kožu psa. Vaš ljubimac će odmah osetiti umirujuće dejstvo i olakšanje, jer rashlađeni čaj odmah ubija bakterije na koži. Takođe, tople, ali ne i vruće, kesice čaja koriste se za ublažavanje jačih infekcija i iritacije očiju.
Veće porcije
Režim ishrane i količina hrane zavise od načina života psa, jer je životinjama koje žive na otvorenom prostoru potrebna veća energija koju stiču kroz hranu koju uzimaju. Kućnim ljubimcima, koji žive u toplim stanovima u kojima se temperature drastično ne razlikuje leti i zimi, nije potreban zimski režim hranjenja. Dvorišni psi, međutim, od novembra do marta trebalo bi da dobijaju veće porcije.
Psima koji žive napolju u hladnim mesecima trebalo bi pojačati hranu i energetski i količinski. Stručnjaci za ishranu životinja koriste različite tablice namirnica kojima se postiže idealan balans proteina i ostalih materija koji psu garantuje dobro zdravlje i kondiciju.
Osnovni je stav da u zimskim mesecima hranu koju pas redovno uzima treba pojačati masnoćom. To se postiže povećanjem količine mesa u obrocima za oko deset odsto. Mnogi vlasnici pasa koji žive na otvorenom obroke im pojačavaju mesom divljači ili masnijim delovima domaćih životinja. Savetuje se i češće davanje toplih čorbastih obroka, koji su tokom mrazeva dobri za hidriranje organizma. Kao mera poželjne jesenje gojaznosti, radi zaštite od zimskih iskušenja, uzima se povećanje od deset odsto telesne mase. Ovaj višak garantuje da će ljubimac tokom cele zime biti vitalan i u dobroj kondiciji. Naravno, s dolaskom toplijih dana treba obustaviti davanje pojačanih obroka i ishranu vratiti u uobičajeni ritam.
