U ovom gradu nema gladnih
U mestu Karakočan u istočnoj Turskoj, veliki broj ugostiteljskih objekata širom grada daje besplatni obrok onima kojima je to najpotrebnije. Ovo je tradicija koja se decenijama sa generacije na generacije prenosi i koji poštuju i mladi i strari.
Karakočan se nalazi na 70 minuta vožnje od provincije Elazig, i poslednjih godina je privukao pažnju zbog svoje tradicije pružanja besplatne hrane siromašnima. Za meštane ovi običaji su način da ispune svoju odgovornost da pomognu manje srećnima.
Mehmet Ozturk, (55), vlasnik i menadžer jednog od najprofitabilnijih restorana Karakočana, već skoro 35 godina ostavlja najmanje tri stola rezervisana za one koji ne mogu da priušte obrok. To radi čak i kada su udarni termini, kada je njegova kafana prepuna.
Svakog dana, Ozturk kaže da najmanje 15 ljudi dolazi u restoran da dobije besplatan obrok. Prema podacima, oko 100 ljudi svakodnevno jede besplatno po celom gradu, u kojem živi oko 28.000 ljudi prema zvaničnim statistikama.
Galip je jedan od prepoznatljivih lica u restoranu, koji u njemu jede svaki dan u poslednjih 10 godina. Ima mentalnih problema, zbog čega ne govori mnogo.
- Merkez je moje omiljeno mesto u gradu, jer je hrana sjajna - rekao je za "Midl Ist Aj".
Restorani nude razne izbore hrane, uključujući i kebab, piletinu, supu, pirinač i salate.
- Tradicija se oduvek poštovala ovde, čak i pre 70 godina. Za nas je to bilo prirodno, nešto što smo naučili od naših starih - kaže Ozturk.
Prema meštanima, tradicija je počela u 40-im godinama 20. veka u restoranu "Merkez", jednom od prvih restorana u gradu, kada su bivši vlasnici počeli svakodnevno da nude besplatno jela onima kojima je to potrebno. Praksa su brzo prihvatili i drugi restorani u toj oblasti.
- Sećam se Hacija Huseina, bivšeg vlasnika restorana, i bio sam svedok njegovog entuzijazma kada sam bio mlad. Nekada je tražio ljude na ulicama i davao im hranu, ponekad ih je dovodio u grupama, nekad pet puta dnevno - kaže Ozturk.
Godine 1982. Ozturkova starija braća se vratila iz Nemačke u kojoj su radili i uredili pristojan život. Oni su kupili restoran "Merkez" od bivšeg vlasnika kako bi započeli porodični posao. Ozturk je na kraju postao jedini vlasnik restorana.
Postoji oko pet velikih restorana u neobičnom, ali iznenađujuće živahnom centru grada, a svaki od njih odlikuje filantropska tradicija. Pojedinci koji dobijaju besplatnu hranu imaju tendenciju da postanu redovni gosti, a poznata lica koja posećuju restoran imaju najmanje dva obroka dnevno.
Ozturk kaže da velika većina redovnih korisnika pati od invaliditeta, kao što je mentalna bolest. Ali, za vlasnika restorana, nova lica, uključujući i one koji posećuju grad od susednih mesta Bingol i Tunceli, predstavljaju zadovoljstvo.
