Priča o turskoj kafi: Magija iz džezve
Jedna kafa na dan recept je koji tera mrzovolju! Nebrojano ljudi na planeti ne može da zamisli dan, a da ne popije crni eliksir. Zna se da većina ljudi kad sedne u kafić prvo što naruči je espreso. Ipak, dok većina ljudi na Zapadu uživa u filter i espreso kafi smatra se da pravi ljubitelji jednog od najprodavanijih napitaka na zemlji ispijaju takozvanu tursku kafu.
Dobila je naziv zato što je Osmansko carstvo upoznalo svet s ovim crnim nektarom. Istanbul je otkrio kafu za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog. Sultanu je doneto novo piće koje će vremenom postati simbol čitave Turske. Iza zidova palate je otkriven novi način pravljenja kafe koji je i danas zastupljen.
Zrna su pržena na vatri, zatim mlevena, a potom prokuvana sa vodom. Kafa je postala vitalni deo kuhinje u palati, a dvorani su vremenom preneli trend ispijanja kafe iz palate na ulice Istanbula.
Ona je postala deo turske kulture. Ljudi su se okupljali u kafeterijama tokom dana čitali knjige, igrali tavlu ili šah i ćaskali. Zahvaljujući trgovcima koji su prolazili kroz grad na Bosforu, ubrzo se proširila Evropom, a onda je pokorila čitav svet.
Ne kaže se badava da nije svaka turska kafa ista. Ne samo da se razlikuju vrste zrna već ukus zavisi i od načina pripreme.
Na Balkanu je karakteristično da ljudi ovaj ritual započinju tako što u džezvu sipaju dovoljnu količinu hladne vode, ostave je da polako prokuva, a zatim sklone s vatre kad provri. Zakuvaju kafu sa nekoliko kašičica ovog finog crnog praha, promešaju pa vrate lonče na ringlu. Kada eliksir ponovo provri tek tad ga sipaju u šoljice.
U Istanbulu turska kafa ne može da se posluži, a da nije vruća. Uz nju na tacni ruku pod ruku ide i ratluk. Priprema kafe se u ovom delu sveta razlikuje, ali ljudi mahom prvo u malenu šoljicu izmere koliko im treba mlake vode. Njome napune bakarnu džezvu i odmah pomešaju kafu dok se lepo ne razmuti. Zatim ga stavljaju na srednju vatru i polako kuvaju. Kada kafa počne da penuša i vri, lonče se skloni i polako kašičicom uklone mehuriće koji se zatim sipaju u šoljicu, ona se više ne meša.
Lonče se vrati na vatru, a napitak pusti da još jednom provri. Njihova kafa je punog ukusa i veoma je jaka pa se mahom zato ispija u šoljicama poznatijim kao fildžani.
Drugi način kuvanja tradicionalne turske kafe koji se ustoličio u Bosni ima malo drugačiju receptruru.
Željena količina kafe prvo se stavi u prazno lonče. Kada prah pokrije dno, lonče se zagreva. Miris će ispuniti prostoriju, a smesa zažariti. Kada se kafa "uprži" preko nje se naliva vruća voda i ostavi još jednom da proključa, a zatim sipa u fildžan.
Jedi slatko i slatko ćeš govoriti
Ako pijete slatku kafu, poželjno je da vodu pošećerite odmah, jer se turska kafa po pravilu ne šećeri naknadno zbog taloga koji se podigne mešanjem. Ko ne voli slatko nakon jakog ukusa turske kafe, usne i grlo može da umiri nezaobilaznim ratlukom (lokumom). Ova malena kockica poslastice je sasvim dovoljna da se ukusi izbalansiraju. Ime rahat-lokum u prevodu znači zadovoljstvo za grlo. Smatra se da je ratluk uz kafu širio sreću gde god bi se postavili. Otuda i izreka "Jedi slatko i slatko ćeš govoriti". Donošen je na dvor Sultana u svilenim maramama i navodno je jedino tada u haremu vladao mir među ženama.
Plišana pena
Zna se da se u Turskoj kafa služi u fildžanima. Ove šoljice bez drške uvek krasi i pena na ovom napitku. Ako želite da znate da li imate ispred sebe kvalitetnu kafu, pogledajte penu na vrhu šolje. Za razliku od drugih vrsta kafe, turska kafa formira jedinstvenu meku i plišanu penu na vrhu što joj pomaže da dugo ostane topla.
Kofeinska narukvica
Ljubitelji turske kafe često zaziru od modernih aparata koji prave svakojake kofeinske napitke od latea preko makijata do moke i espresa. Poslednjih godina proizvođači su izmislili ni manje ni više nego kofeinsku narukvicu. Oni koji uživaju u turskoj kafi i njenoj tradiciji pripreme smatraju da je kofeinska narukvica izum koji skrnavi ritual ispijanja crnog napitka. Ove narukvice na sebi imaju kofeinski flaster koji sadrži dvostruko veću dozu kofeina, on se otpušta nekoliko sati od kada se stavi i preko kože dospeva u organizam.
