One su se vratile u Černobilj uprkos radijaciji

Iako je černobiljska nuklearna katastrofa 1986. godine ostavila pustoš iza sebe zbog straha od zračenja, sada se ljudi ponovno odlučuju na život u ruševnama i kućama na rubu zone isključenja oko Černobilja.

Twitter/ Alec Luhn

Sestre koje su se vratile u Černobilj

Marina Kovalenko sa svojim ćerkama Irinom i Olenom i porodičnim psom jedna je od njih. Marinina porodica ima još nekoliko komšija, ali se mahom radi o starijim ljudima, koji imaju preko 70 godina.

Marina je s ćerkama spakovala stvari i preselila se u selo Steščina uprkos tome što tamo nema gotovo ničega, a udaljeno je samo 30 kilometara od černobiljske zone isključenja.

Njena kuća je u vrlo lošem stanju, podovi su truli, metalni radijatori su popucali, što nije bezazleno budući da tokom zime temperature padaju i ispod -20 stepeni. Imaju osnovne stvari poput gasa, struje i mobilnog signala, tako da mogu da pristupe internetu.

Na nesreću imaju samo spoljni toalet, a voda im je zagađena, pa moraju da je prokuvaju pre upotrebe.

Kuće koje su u dobrom stanju u selu mogu da se kupe za oko 3.500 dolara, ali nema ih puno. Većina praznih domova napravljeno je od drveta i prodaju se uglavnom za manje od par stotina dolara.

Po dolasku u selo Marina je bila siromašna da bi sebi i ćerkama priuštila čak i jednu od tih jeftinih kuća.

Umesto toga upravno veće joj je ponudilo smeštaj u jednoj kući uz uslov da se brinu o starijem čoveku u kasnim fazama demencije. Kada je muškarac umro pre dve godine, porodica je nasledila njegovu kuću.

Sestre posle škole većinom pomažu mami u bašti i paze na životinje. Od države mesečno dobiju 183 dolara, što im je jedini izvor prihoda, tako da su primorani na uzgoj sopstvene hrane i držanje domaćih životinja radi mleka i mesa.

Marina i njene dve ćerke pobegle su iz Toškivka, grada u području Donbas na istoku Ukrajine zbog oružanog konflikta.