Posao domaćice: Sizif sa varjačom
Žene koje su podredile život porodici i kući rade od jutra do mraka, ali njihov trud se uzima zdravo za gotovo.
Biti domaćica je jedan od najtežih poslova na svetu koji nije plaćen! Ovo je definicija koja može da se vidi na internetu. Dame koje su odlučile da život podrede kući i deci tvrde da se njihov trud uglavnom ne vidi.
Dan im je ispunjen obavezama od spremanja doručka, ručka, večera, užina, čišćenja i pranja kuhinje i šerpi koje taj dan utroše, sređivanja stana, peglanja i pranja veša. Ono što je poražavajuće jeste da mahom deca i partneri ne vrednuju njihovo zalaganje i normalno im je da ih čeka postavljen sto ili da uvek imaju čiste čarape u fioci.
Zli jezici tvrde da je biti domaćica savršen besposličarski "zanat", ali to je daleko od istine. Mnoge žene će se složiti s tvrdnjom da je život u braku lagan, sve do trenutka dok u njega ne uplove deca. Onda nemaju slobodno vreme, a obaveze i brige ih okupiraju. Ipak, stručnjaci na internetu su pokušali da istraže šta se dešava kad mališani malo porastu i krenu u školu, i kako domaćice koriste svoj predah.
Većina njih je rekla da uživa u omiljenim serijama, nekolicina da čita knjige, a neke dame tvrdi da se tada late posla koji inače ne mogu da stignu da završe u dnevnoj rutini poput velikog sređivanja garderobera.
Psiholozi tvrde da u gustom rasporedu domaćice svaka dama mora da ima "izduvni ventil" i da kad obavi sve poslove, slobodno vreme iskoristi za druženje sa prijateljicma ili ispunjavanje hobija bio on treniranje, učenje nekog jezika, slikanje... Dokazano je da je srećna domaćica sinonim za stub srećne porodice. U suprotnom, žena postaje nezadovoljna jer poput robota izvršava svoje "dužnosti". može da se javi depresija i da upadne u kolotečinu.
Internet ubija dosadu
Tokom 2008. godine objavljeno je istraživanje u britanskom "Telegrafu" koja tvrdi da dame na Ostrvu koje imaju previše slobodnog vremena troše na internetu. Dokone žene danas provode skoro pola (47odsto) svog slobodnog vremena surfovanjem na globalnoj mreži, što je veći procenat od zaposlenih, nezaposlenih, pa čak i studenata.
