Šapa puna ljubavi

Usred grada nepoznate osobe ubijale su ulične pse iz vatrenog oružja. Taj nemili događaj, od pre godinu dana, šokirao je grupu ljudi u Kosovskoj Mitrovici, ljubitelja životinja, koji bi povremeno ispred ulaza svoje zgrade ostavili činijicu sa vodom ili nešto hrane.

Lična arhiva

Stalno u akciji: Vesna Generalović

Ova vest ih je pokrenula na akciju, pa su požurili da spasu povređene pse. Tada su se skupili i rodila se ideja za Šapu, udruženje za zaštitu životinja, neformalnu grupu građana koja se okupila kako bi pomogla najbolesnijim uličnim psima i sterilizacijom i kastracijom regulisala broj lutalica u gradu na Ibru.

- Tako je nastala ideja da bi trebalo da postoji jedno udruženje koje bi se bavilo zaštitom životinja i njhovih prava jer su i kosovski i srpski zakoni slični. Za najveći problem - gde smestiti povređene pse koje nađemo na ulici bolesne, sa slomljenim nogama - jedino rešenje bilo nam je da iznajmimo neki prostor i da sakupimo novac za neophodne veterinarske usluge. Tako smo iznajmili kuću u kojoj ih lečimo i brinemo o njima svakodnevno, hranimo i čistimo. Nemamo žiro-račun za pomoć, ali imamo prijatelje koji znaju šta radimo, pa nam pomažu da platimo lečenje, kupimo hranu, materijal da renoviramo kuću. Tako je krenulo, samo od sebe - kaže za "Vesti" Vesna Generalović iz Udruženja.

U tom stacionaru, kako ga zovu, trenutno se leči 14 pasa, a mnogi su do sada pobegli od

sigurne smrti zahvaljujući ljudima nežnim srcima i pažljivim rukama. Kosovska Mitrovica je grad u kome ima mnogo problema, a jedan od njih, koji sigurno nećete naći na naslovnim stranicama dnevnih novina, jeste i pitanje pasa lutalica.

- Prvo, prema statistikama koje vodimo i prema evidencijama veterinara, na severu Kosovske Mitrovice ima više od 150 pasa lutalica. Mi baš taj izraz i ne volimo, već ih zovemo napuštenim psima. Za ovako veliki broj je zaslužena dugogodišnja nebriga, i tek sada je krenuo program sterilizacije i kastracije. Dakle, mi smo godinama imali pse koji se razmnožavali, a da se o njima nije vodilo računa. Tako smo vrlo lako došli do brojke koje je zapanjujuća. Druga stvar je što, najviše na selu, ljudi ne žele da potroše novac da svoje kuče sterilišu i kad se okote, onda štenad ubace u džak, pa kad je subotom pijačni dan, dođu do Mitrovice i istovare ih pored kontejnera, u neko napušteno dvorište, računajući da će se naći neko ko će se brinuti o njima - priča naša sagovornica.

Na pitanje kako u gradu koji muče mnoge druge stvari sugrađani gledaju na to što su se posvetili životinjama, i to ne onim uglađenim i lepuškastim, nego izmučenim i bolesnim koje mnogi ne žele ni da dotaknu, Vesna Generalović pažljivo odgovara:

- Vodimo se mišlju da kada bi svako od nas radio ono što voli, ovaj svet bi bio lepše mesto za život. Mi smo grupa ljudi koja voli životinje, a koje je okupio nemili događaj. Naš cilj je da pomognemo onima kojima niko ne pomaže. Bez obzira na zakon, ima onih koji smatraju da se problem napuštenih pasa rešava na najbrutalniji način. Tako da jedan deo naših sugrađana ih voli, daje nam podršku, dive se našem radu, donesu pomalo hrane, šta mogu. A imate i one koji se ljute, pa nas krive za sve, čak i za razabacano smeće po ulici, što apsolutno nema nikakve veze sa psima.

U Šapinoj grupi pomoći ljubavi ima na pretek. Nikome nije teško da posle dugog radnog dana ode da pomogne ljubimcima da stanu na sve četiri noge. Isto kao kad ih prime s otvorenim ranama, isečenim nogama, s teškim oderotinama, težak je i momenat rastanka.

- Kad ozdrave, trudimo se da im nađemo dom, da ih ne bismo ponovo vraćali na ulicu. I to je isto veliki problem jer ljudi više vole da kupe pasa nego da ga udome. Dan kad se rastajemo sa njima je za nas izuzetno bolan.