Teremin: Instrument koji se svira bez dodira
Kada je sovjetski fizičar Lav Teremin radio na svom visoko frekfentnom oscilatoru nije ni slutio da će upravo njegov izum biti prvi elektronski instrument na svetu. Naime, ovaj uređaj je služio za merenje gustine i jačine električnog polja gasa, a fizičar je dobio zahtev od instituta da ga usavrši i nađe mu još bolju primenu.
Dok je prilagođavao uređaj kako bi mogao da proizvodi zvuk, želeći da on dobije detektor pokreta kojim bi se uključivao alarm, primetio je da se frekfencija tona menja kada pomera ruku u blizini uređaja. Kako je naučnik bio muzički obrazovan odlučio je da ovo svoje otkriće iskoristi i konstruiše jedinstveni muzički instrument.
Kako radi teremin?
Ovaj neobični instrument sastoji se iz dve antene i osnove. Izvođač pomerajući ruke u nepostednoj blizini antena stvara zvuk. Visinu tona (frenkvenciju) određuje udaljenost od vertikalne antene, a jačinu tona udaljenost od horizontalne.
Promenljiva visina tona se dobija pomoću dva oscilatora, od kojih je jedan radi na fiksnoj frekfenciji, dok frekfencija drugog varira.
Ljudsko telo poseduje određenu kapacitivnost i zbog nje se pomeranjem ruke menja kapacitivnost sistema antena. Razlika u frenkvencijama dva oscilatora, koja je u našem čujnom opsegu, pojačava se i šalje zvučnicima.
Kada dva oscilatora rade na približnim frekfencijama može doći do izjednačavanja frekfencija što dovodi to promene početnog talasa i stvara zanimljivu boju zvuka. Savremni proizvođači teremina između oscilatora savljaju otpornik pomoću koga se može menjati boja tona.
Temerin može da proizvede bilo koji ton iz svog opsega, međutim muzičar se može osloniti samo na svoj sluh, za razliku od drugih instrumenata gde postoje pozicija pragova, tenzija žica, klavijatura i slično. Još jedna otežavajuća okolnost je to što frekfencija nije konstantna, te se pomeranjem ruke samo nekoliko milimetara menja intonacija, pa je teže svirati uvek tačne tonove.
Izvođači na tereminu
Najpoznatija teremistkinja je Klara Rokmor koja se od malena bavila muzikom, a pre termina uspešno svirala violinu. Ona je razvila tehniku sviranja teremina aerial fingering koja je omogućila brze i tačne pokrete, kao i sviranje sa manje grešaka u tonovima.
Zbog svog specifičnog zvuka teremin je često korišćen za specijalne efekte u igranim i crtanim filmovima.
Veliku popilarnost u modernoj muzici teremin je stekao šezdesetih godina. Gitarista grupe Led Zeppelin Džimi Pejdž u njihovoj čuvenoj pesmi iz 1969. godine Whole Lotta Love, izvodi solo na tereminu koji je, pored gitare, često svirao na koncertima. Francuski kompozitor i izvođač elektronske muzike, Žan Mišel Žar, teremin koristi na svojim nastupima uživo.
Za teremin je komponovana i klasična muzika. Zbog svoje sprecifničnosti teremin nije instrument koji se često svira, međutim i dalje postoje zaljubljenici u prvi elektronski instrument. Danas se virtuozom na tereminu smatra Karolina Ajk.
