Gebelsova manipulacija: Zašto smo još uvek na nacističkoj frekvenciji
Da li ste čuli za frekventivni standard savremene muzike, odnosno normu za ugađanje tonova? Reč je 440 herca, koje je 1939. propisao nacistički ministar propagande Jozef Gebels kao idealnu frekvenciju za široke mase.
Dokazano je da kada zvučne frekvencije prolaze kroz određeno sredstvo, kao što su voda, vazduh ili pesak, one menjaju vibraciju materije.
Svi mi u sebi imamo određenu vibracijsku frekvenciju, s obzirom da 70 odsto našeg tela čini voda.
Zbog toga muzičke frekvencije mogu da menjaju naše vibracijsko stanje. Svako izražavanje kroz zvuk, emociju ili misao sadrži specifičnu frekvenciju koja utiče na sve oko sebe.
Pa tako, odete li van grada, u prirodu, osećate se kao preporođeni, a nijanse boja, pevanje ptica, kreketanje žaba, žubor vode imaju smirujući učinak na um.
Ti zvukovi se sastoje od vibracijske frekvencije koja se meri hercima. Svi ti prirodni zvuci vibriraju na 432 herca, što je i prirodna frekvencija univerzuma.
Mnoge religije koriste tonove na 432 herca u svojim napevima. Mnogi drevni instrumenti su podešeni na ovu prirodnu vibracijsku frekvenciju.
Nasuprot tome, celokupno stanovništvo Zemlje, i ne znajući, "prilagođeno" je na drugačiju, neprirodnu frekvenciju od 440 herca.
Ako vibriranje u skladu s univerzumom može da ponudi toliko pozitivnih stvari, da li desinhronizacija od našeg izvora može da ima jednako snažne negativne učinke?
Vratimo se na trenutak u vreme kada smo se otuđili od vibracije Zemlje, univerzuma i svega što nije prirodno.
Godine 1939. nacistički ministar propagande Jozef Gebels odredio je 440 herca kao standard za tonove. To je učinjeno da bi ljudi mislili i osećali na određeni način, te kako bi bili zatočenici određenog stanja svesti.
Interesantno, 1950. godine američke vlasti su odredile ISO standard prema kojem sva muzička oprema, muzika na TV-u i radiju mora biti emitovana na 440 herca.
Sadašnje prilagođavanje muzike na 440 herca nije u harmoniji s kosmičkim kretanjem, ritmom ili prirodnom vibracijom.
Mocart i Verdi bazirali su svoju muziku na prirodnoj vibraciji, a ugađanje na 432 herca je nazvano "Verdijevim ugađanjem". Smatra se da je frekvencija od 432 herca matematički skladna obrascima univerzuma.
Istraživanja pokazuju da 432 herca vibrira u skladu s kosmičkim "zlatnim rezom", odnosno brojem Pi, objedinjujući svojstva svetla, vremena, prostora, materije, gravitacije i magnetizma s biologijom, kodom DNK i svešću. Kada naši atomi i DNK počnu da rezoniraju u skladu sa spiralnim obrascem prirode, povećava se naš osećaj povezanosti s prirodom.
Uprkos tome, frekvencija je i dalje usklađena sa neprirodnih 430 herca. Pitanje zašto, još uvek nema odgovora.
