Eksperiment koji bi mogao ljudima da omogući da žive 130 godina u telu dvadesetogodišnjaka
Naučnici sa Harvarda pokrenuli su eksperimente na psima i tvrde da mogu da ih učine mlađim, dodajući nove DNK instrukcije njihovim telima.
Startap na Univerzitetu Harvard počeo je sa preliminarnim istraživanjima na psima rase bigl, a kako kažu, jednog dana će možda moći da radi i na ljudima. „Redžuvenejt bio“ zasniva svoj rad na prethodnim istraživanjima u kojima su menjani geni u jednostavnim organizmima, poput crva i muva, što je dupliralo njihov životni vek.
Ranija istraživanja su takođe pokazala da davanje transfuzija krvi starijim miševima od mlađih, može da obnovi neke biomarkere na nivo mlađih.
- Već smo izveli dosta proba na miševima i sada radimo na psima, a onda ćemo početi na ljudima - rekao je jedan od osnivača programa, američki genetičar Džordž Čerč, prenosi Dejli mejl.
Kako je rekao, sâm će se prijaviti za testiranje ako se pokaže da je bezbedno. Čerč je najavio da je cilj istraživanja "telo i um osobe od 22 godine, ali sa iskustvom čoveka koji je živeo 130 godina“.
Kompanija je poznata po privatnosti, ali dokumenta koje je pribavio "MIT Tehnolodži rivju“, pokazuju da je „Redžuvenejt“ testirao svoju genetsku terapiju na četiri psa sa "Tufts“ škole za veterinu u Bostonu.
Kako je Čerč ranije rekao, čak i da genetska terapija reverzije procesa starenja ne bude radila na ljudima, i dalje bi mogla da bude profitabilna za upotrebu na psima.
- Psi su posebno tržište. To nije samo veliki organizam sličan ljudima. To je nešto za šta će ljudi platiti, a procesi sa dozvolama su mnogo brži. Uradićemo testiranja na psima i to će biti proizvod koji će platiti skaliranje za testiranje na ljudima - objasnio je Čerč poslovnu strategiju.
Startap kompanija je već dobila subvenciju od američke komande za specijalne operacije, kako bi se pozabavila "obogaćivanjem“ vojnih pasa.
Laboratorija je 2015. godine počela sa podmlađivanjem miševa, koristeći genetsku terapiju i moćnu alatku za modifikovanje gena „CRISPR“. Uz pomoć nje genetičari unose DNK instrukcije u virus, koji onda odlazi u ćelije životinja i odnosi informacije do hromozoma. Testirano je preko 60 različitih genetskih terapija na miševima.
Ranija istraživanja su pokazala da je kod nekih pasa poboljšano funkcionisanje srca, samo nekoliko nedelja nakon što im je dat „čudotvoran lek“ rapamicin, što je navelo na mogućnost produženja životnog veka.
Rapamicin je bakterijski nusproizvod koji je pronađen u zemljištu na Uskršnjem ostrvu. Već se koristi u transplatacijama kako bi se sprečilo odbacivanje organa, a naučnici tvrde da može da poboljša učenje i da spreči opadanje kognitivnih sposobnosti.
