Naučnici otkrili zašto su neki karcinomi zloćudniji
Naučno istraživanje pokazalo je zašto su neki karcinomi smrtonosniji od drugih uprkos tome što se čine identičnim, prenosi BBC i to otkriće otvoriće put preciznijem određivanju terapije za svakog pojedinačnog pacijenta.
Naučnici s instituta Frensis Krik razvili su način analize razvoja svakog pojedinog tumora kako bi predvideli njegovo buduće ponašanje.
Istraživanje raka bubrega pokazalo je da su kod nekih pacijenata tumori zloćudniji dok drugi nikad ne postanu agresivni i možda ne trebaju lečenje nego samo praćenje.
- Mi zaista nemamo alate za razlikovanje karcinoma koje treba lečiti i onih koje treba pratiti - kaže naučnica Samra Turajlic.
Jedan karcinom može brzo da usmrti pacijenta dok drugi pacijent, uz naizgled isti takav rak, može da živi decenijama nakon lečenja što predstavlja neizvesnost i za pacijenta i za onkologa.
Istraživanje objavljeno u časopisu Cell analiziralo je rak bubrega kod stotinu pacijenata i tim naučnika sproveo je genetička istraživanja kako bi analizirao istoriju svakog raka, poput utvrđivanja očinstva samo mnogo kompleksnije.
S rastom i razvojem karcinomi sve više mutiraju i različiti delovi tih tumora počinju da mutiraju na različite načine, prenosi N1.
Naučnici su uzimali brojne uzorke iz različitih delova karcinoma i potom proučavali koliko su ti delovi slični. To im je omogućilo da sastave svojevrsnu evolucijsku istoriju svakog tumora.
- To takođe može da nam pokaže kojim će se putem razvijati tumor - kaže Turajlic.
Na temelju rezultata istraživanja naučnici su podelili karcinome bubrega u tri kategorije: vrlo zloćudne od početka, prelazne i relativno dobroćudne.
Kod najzloćudnijih oblika zabeležene su raširene i brze mutacije i karcinomi su rasli toliko brzo da su se verovatno proširili telom i pre nego što su otkriveni. U tim slučajevima operacija kojom se otklanja primarni tumor može da odgodi lekove koji bi mogli da uspore napredovanje bolesti, napominju naučnici.
'Najdobroćudniji' oblici karcinoma ponašali su se suprotno i postojala je velika verovatnoća za njihov toliko spori rast da nikad neće predstavljati problem za pacijenta i samo ga treba pratiti, kažu.
Prelazni oblici imali su izgleda da se u početku prošire na još samo jednu lokaciju u telu i u takvom bi slučaju bilo prihvatljivo njihovo operativno lečenje.
Dr Turajlic kaže kako tim nema dilemu oko toga da su rezultati istraživanja primenjivi i na druge vrste karcinoma.
Istraživanje je pokazalo i da su se najranije mutacije u karcinomu događale i do 50 godina pre otkrivanja raka bubrega.
Direktor organizacije Cancer Research UK Harpal Kumar kaže kako je istraživanje prelomno jer su godinama lekari suočeni sa situacijom u kojoj naizgled iste dijagnoze kod pacijenata imaju potpuno različite ishode.
- To je posebno značajno zbog toga što ćemo, nadam se, moći da predvidimo kojim će putem rak ići kod svakog pojedinog pacijenta i to će nas dovesti do lečenja prilagođenog pojedinačnim potrebama.
