I oni su Njujorčani: Kako je Velika jabuka postala utočište milion divljih životinja
Od kojota u Bronksu, rakuna na Menhetnu, sova u Bruklinu i jelena na Staten ajlandu - u urbanoj džungli Njujorka buja i životinjski svet.
Suživot miliona divljih životinja i 8,5 miliona ljudi u gradu poznatom po rekordno visokim soliterima, neonskim svetlima i brzom ritmu života 24 sata na dan, nije uvek lak.
Iako Njujorčani vole životinje, njihova ljubav može doći u iskušenje kad kojot pojede kućnoga ljubimca, jelen pohara nasade paprike ili rakun raznese smeće po ulici.
Populacija divljih životinja u Njujorku raste gotovo 30 godina i sad ih ima više od 600 vrsta.
Njujork ima 11.735 hektara parkova u kojima je lov zabranjen i malo je prirodnih grabljivaca, rekao je Džejson Munši-Saut, docent biologije na Univerzitetu Fordham.
On je proučavao primate na Bornu i slonove u Gabonu, a sad je stručnjak za divlje životinje u američkoj finansijskoj prestonici, najnaseljenijem gradu u Severnoj Americi.
Procenjuje da u Njujorku živi hiljade rakuna, zajedno s nekoliko hiljada jelena i 50 kojota, većinom u Bronksu, iako se ponekad mogu naći i u drugim delovima grada.
Kad je reč o morskim životinjama, foke znaju da se sunčaju na stenama zaliva Pelham u Bronksu, a poneki kit zna da izroni u vodama kod Kvinsa.
Svako proljeće, ptičica žalar, koja se u Njujorku i nekoliko drugih američkih država smatra ugroženom vrstom, počinje da dolazi u Rokavej plažu kako bi savila gnijezda.
- Čak i ako niste vidjli kojota, kojot je video vas! - kaže rendžer Kajla Meki grupi polaznika radionice o "životu s urbanim kojotima" u parku u Bronksu.
Meki kaže da se ne treba bojati kojota, koje je teško primetiti jer se kreću tiho i noću. Najbolje je ne približavati im se i ne hraniti ih.
- Moramo da naučimo ljude boljem suživotu s divljim životinjama. Ako ne znate da na Steten ajlandu postoji 2.000 jelena i vozite se prilično brzo, verovatno ćete naleteti na nekog od njih - objašnjava Ričard Simon, direktor gradskog odeljenja za divlje životinje.
Njujork je osnovao to odeljenje krajem 2016. i od tad je on proveo program sterilizacije 95 odsto muške populacije jelena na Strten ajlandu. Ili oko 1.100 životinja, po Simonovoj proceni.
- Kad se nešto dogodi, obično su krivi ljudi, ne životinje. Treba ih uglavnom ostaviti na miru - izjavio je Munši-Saut.
Simon insistira da je "grad dovoljno velik i za ljude i životinje." Ponekad, kaže, ljudi zovu i traže da se životinje "vrate u prirodu".
- Ali nemamo gde da ih vratimo. One sad žive ovde - rekao je.
Ako se neko uplaši kad ugleda kojota i nazove 911, policija mora da reaguje. Pokušaće da ga uhvate. Neke su već i ubili.
U sklopu nedavne gradske kampanje o masovnom tranzitu životinja objavljene su fotografije divljih životinja uz naslov "Njujorčanin" i ljudima je rečeno da ih ne hrane.
- Ne postoji razlog da se veverica hrani hot-dogom ili perecom - rekao je Simon.
Hranjenje može dovesti do toga da životinje izgube strah od ljudi. Može dovesti i do ugriza. Neki rakuni u Central Parku mogu čak da postanu agresivni i pokušaju da ukradu hranu od prolaznika.
- Neki ljudi se iznenade, kažu mi 'Oh, mislio sam da ovde imamo samo pacove - kaže Munši-Saut.
- Kad leti radimo u parkovima i kad bude jako vruće i ima puno komaraca, nema zapravo puno razlike u odnosu na Borneo - kaže on.
