Škrtice za Ginisa
Ušteđeni novac je dvostruko zarađen, kaže italijanska poslovica. Štedi i imaćeš! Ovo je čulo većina mališana kojima roditelji od malih nogu pokušavaju da usade u glavu da je rasipništvo greh.
Ipak, ima onih kojima su ovakve lekcije pomutile um pa kao da imaju zmiju u džepu, rade nikad se ne late novčanika i čine neverovatne stvari da bi uštedeli koji dinar. Svet se sa škrticom upoznao zahvaljujući Čarlsu Dikensu i delu "Božićna priča" kao i istoimenom Diznijevom crtaću. On je oslikao samoživog junaka Ebenizera Skrudža koji spava na parama i ne haje za muke drugih. Danas zahvaljujući rijaliti emisiji Ekstremne škrtice mnogi su mogli na malim ekranima da gledaju kloniranog Skrudža u realnom životu.
Jedna od najgledanijih epizoda pokazivala je inženjera iz Amerike Todija Morijartija, koji ne samo da čuva daljinski upravljač ili kauč u PVC foliji, već je otišao toliko daleko da je čitavu kuću obložio ovom zaštitom. Ono što je zapanjujuće je da je ovaj štediša čak i sanitarije u kupatilu upakovao, pa tako toalet šolju otkriva i zamotava posle upotrebe. Kako bi uštedeo na računima za struju, veš pere u đakuziju u kome se prethodno kupa, a stvari suši na štriku nameštenom na zadnjem sedištu automobila, pa dok vozi, odeća mu se na promaji suši.
Kako tvrdi, ne vidi ništa čudno u tome što je plastificirao dom, jer kako kaže kada bude želeo da ga proda, dobiće mnogo veću cenu nekretnine koja je očuvana.
- Mogu da mi se smeju ljudi, ne zanima me. Ja ću se poslednji smejati sve do banke, kada prodam ovu bebu - kaže Tod.
Da treba da se štedi kad se ima, a ne kad su prazni džepovi, pokazao je Ingvar Kamprad, vlasnik lanca Ikea. On je nedavno preminuo u 92. godini i ostavio za sobom bogatstvo u vrednosti od 35 milijardi dolara.
Oni koji su mu bili bliski smatrali su ga vrlo štedljivim čovekom. Navodno se šišao samo kad je odlazio u nerazvijene zemlje gde su usluge frizera mnogo jeftinije. Uvek se vozio gradskim prevozom, a onda kada je u retkim prilikama uzimao automobil, uvek bi čekao da mu istekne parking karta na određenom mestu čak iako bi ranije završio posao. Nakon ručka u restoranu uvek bi sa sobom poneo kesice šećera ili soli.
Svojevremeno je izjavio da odeću kupuje isključivo na buvljaku i da tako daje ljudima dobar primer.
"Buđava" palačinka na meniju
Mašta Čarlsa Dikensa je napravila simbol škrtice Ebenizera Skrudža. Malo ljudi zna da je ovaj junak inspirisan stvarnim likom. On je Skrudža pravio po modelu poslanika Džona Elvesa iz 18. veka. Elves je navodno radio sve da bi smanjio troškove u životu, ali je ipak bio dovoljno velikodušan u pozajmljivanju prijateljima. Nazivali su ga paranoičnim ekscentrikom koji je navodno jednom pojeo komad palačinke koju je držao u kaputu dva meseca.
Holanđani tvrdice
Stručnjaci su na mnogim forumima istakli da su Holanđani najracionalniji kada je u pitanju trošenje novca. Imaju moto da ne treba da voze kada mogu da idu peške, po kiši i snegu nije bitno jer ističu da nisu napravljeni od šećera! Neka od razmišljanja žitelja Holandije su: "Zašto kupiti ručak kada možeš ručati kod kuće", "Zbog čega da kupim luksuzni automobil kada mogu da kupim jeftiniji i da me isto služi", "Datum isteka na namirnici je samo kraj njihove garancije, ali to ne znači da je hrana pokvarena".
Digitron u glavi
Vukajlija je sajt kojem su štedljivci uvek na meti. Jedan od najpregledanijih komentara je definicija cicije:
"Cicija je srebroljubac i čovekomrzac. Više voli pare nego rođenu decu, ženu, taštu... Preračunava cenu kao da ima digitron u glavi i sve konvertuje u vekne hleba. Ima napade svraba kad stiže račun i tada dobija brzinu geparda da zbriše u nepoznatom pravcu.
