Mesec miriše na barut, a na šta miriše svemir?
Svemir miriše na automobilske trke - to je kombinacija vrućeg metala, gasova sagorevanja dizela i roštiljskog dima, a izvor takvog mirisa su umiruće zvezde, navode naučnici. Nusproizvod gašenja zvezda su spojevi neprijatnog mirisa - policiklični aromatični ugljovodonici.
- Ovi molekuli su rasuti po celom svemiru - kaže Luis Alamandola, osnivač i direktor Laboratorije astrofizike i astrohemije u Nasinom istraživačkom centru "Ames".
List "Popularna nauka" navodi da su ti ugljovodonici navedeni i kao moguća osnova najranijih oblika života na Zemlji.
Policiklični aromatični ugljovodonici mogu se naći u uglju, nafti, pa čak i u hrani.
Iako ljudi ne mogu da udahnu svemir kako bi osetili njegov čisti miris (reč je o vakuumu), kada astronauti izlaze iz Međunarodne svemirske stanice u "šetnju" ove čestice padaju na njihova odela na kojima se zadržavaju.
Astronauti su nakon svemirske šetnje prijavili miris pregorelog ili prženog odreska.
Miris svemira toliko je izražen da je pre tri godine NASA zatražila od Stivena Pirsa iz kompanije koja se bavi proizvodnjom mirisa "Omega ingredijents" (Omega Ingredients) da obezbedi miris za trenažne stimulacije astronauta.
- Nedavno smo napravili miris Meseca, a astronauti su ga uporedili sa barutom - navodi Pirs.
Naučnici navode da je Sunčev sistem posebno aromatičan, jer je pun ugljenika, a ima malo kiseonika.
Baš kao kod automobila, ako nema dovoljno kiseonika, počne da se pojavljuje čađ i oseća se neprijatan miris.
Zvezde bogate kiseonikom imaju aromu koja podseća na roštilj na ugalj, dok izvan Mlečnog puta mirisi mogu biti zaista zanimljivi, navode naučnici.
U mračnim delovima svemira molekularni oblaci puni čestica sitne prašine imaju celu paletu mirisa - od slatkog šećera do sumporastog smrada trulih jaja.
