Geomagnetna oluja uskoro pogađa Zemlju
Zemljino magnetno polje sutra će pogoditi geomagnetna oluja najslabije jačine, saopštili su iz američkog Centra za predviđanje vremenskih prlika u svemiru i Agencije za proučavanje okeana i atmosfere (NOAA).
Reč je o fenomenu koji može da utiče na elektromreže, satelite i avionske linije, i pruzrokuje zastoj čitavog sveta.
Geomagnetna oluja privremeno je ometanje Zemljine magnetosfere i prouzrokovana je aktivnostima Sunca, kada udarni talas i oblak magnetnog polja Sunčevog vetra zajedno sa Sunčevim bakljama i koronalnim izbacivanjem mase napadaju Zemljino magnetno polje tri dana nakon Sunčevih aktivnosti.
Geomagnetne oluje obično traju dan ili dva, ali mogu da traju i danima.
Prema saopštenu NOAA, ova geomagnetna oluja klasifikovana je na skali od jedan do pet kao G-1, što znači da će biti najslabije jačine. Ipak, kako se navodi, ta oluja mogla bi da prouzrokuje "slabe oscilacije na mrežnim stanicama i manji uticaj na satelitske operacije, kao i na životinje koje migriraju".
Oluja kategorije G-5, na primer, uticala bi na električnu energiju i bezbednosne sisteme širom sveta, pa bi moglo da dođe do potpunog urušavanja sistema računarskih mreža i velikih oštećenja na električnim transformatorima. To bi, kako se navodi, moglo da prouzrokuje nestanak struje širom Zemlje.
Oluja jačine G-5 može da naškodi i radiotalasima, i stvori potpuni haos u društvu - promera radi, mobilni telefoni, GPS i internet ne bi radili. Karingtonov događaj najveća je zabeležena geomagnetna oluja u istoriji, a dogodila se septembru 1859. godine. Skorije je poznat slučaj iz 1989. godine, kada su za vreme jedne takve oluje četiri satelita bila u kvaru nedelju dana.
Uticaj geomagnetnih oluja na ljude tek će se proučavati, ali je poznato da golubovi pismonoše, na primer, za vreme takvih oluja imaju problema sa navigacijom i nisu u stanju da pronađu mesto na koje treba da slete.
