Nestanak čovečanstva: Da li ćemo na kraju pojesti jedni druge?
Britanski istraživači izračunali su da bi čovečanstvo nestalo sa lica planete za samo tri godine ako bi sva hrana bila uklonjena sa Zemlje. U tom slučaju, naša populacija bi pribegla kanibalizmu.
- Na Zemlji trenutno ima 7,6 milijardi ljudi. U ovom radu predstavljamo hipotetičku situaciju u kojoj je sva hrana uklonjena sa površine Zemlje, a ljudi su pribegli kanibalizmu u pokušaju da prežive. Ljudska rasa bi mogla da opstane samo ako bi jela ljudsko meso - napisala je Holi Grejm sa Odseka za fiziku i astronomiju Univerziteta u Lesteru.
U poslednjih nekoliko godina naučnici su otkrili dokaze koji ukazuju na to da su drevni stanovnici Evrope možda jeli ljudsko meso. Prošle godine, paleontolozi su došli do interesantnog otkrića u pećini Belgije. Delovi neandertalskih kostiju koje su pronašli, imali su znake udaranja i kidanja mesa sa kostiju.
Ovo otkriće je veoma sporno, jer mnogi istraživači smatraju da takve oznake mogu biti rezultat ceremonije sahrane.
Biolozi istovremeno ističu da u pogledu kvaliteta ishrane kanibalizam ne bi bio povoljan, jer ljudsko meso nije bogato kalorijama kao, na primer, meso mamuta ili bilo koje druge velike životinje. Zbog toga, kanibali bi postepeno izumrli.
Grejmova i njene kolege izračunale su da postoji gotovo 126.000 kalorija jestivih delova tela odrasle osobe. Na osnovu ovih proračuna, istraživači smatraju da jedno ljudsko telo može da nahrani 50 ljudi dnevno. Zbog toga bi populacija na Zemlji mogla da se umanji do 50 puta u odnosu na prethodni dan.
- U ovom modelu nismo uzeli u obzir logistiku situacije i pretpostavili smo da su jestivi delovi tela podeljeni jednako među svima koji su ostali na Zemlji, kao i da će ljudi biti grupisani zajedno na jednom mestu kada se broj stanovnika smanji - objašnjavaju autori studije.
Prema istraživanju, bilo bi potrebno 1.148,9 dana (3,1 godine) da preostane samo jedna osoba bez hrane. U ovoj hipotetičkoj situaciji većina stanovništva bi nestala u prvih 200 dana, nakon čega bi globalna populacija bila jednaka onoj iz sredine 18. ili početka 19. veka.
- Takođe smo pretpostavili da se sva hrana podjednako deli. Ako se umesto toga mali broj ljudi okupi i sačuva sve ostale, oni bi potencijalno mogli da traju decenijama - navodi se u članku.
