Priča o Deda Mrazu: Kralj dečje radosti
Oni koji smatraju da se Deda Mraz spušta kroz odžak debelo greše, on ulazi kroz ljudska srca! Najpoznatiji deka sa belom bradom je vesnik sreće za mališane širom planete. Čikica u crvenom odelu je za mnoge narode jedini recept da obuzdaju decu tokom godine, jer svuda vlada verovanje da će Deda Mraz bogato nagraditi i ispuniti najsakriveniju želju onima koji su dobri i poslušni. Legende i mitovi okružuju vladara Severnog pola, a njegovo poreklo i tajne do sada niko nije odgonetnuo.
Priče kažu da živi na krajnjem severu, u zemlji večitog snega i leda. U svojoj malenoj magičnoj kući pruža utočište vilenjacima koji vredno tokom čitave godine pakuju poklone. Njegovi verni prijatelji su i irvasi koji vuku čarobne sanke.
A predvodnik krda je Rudolf, irvas crvenog nosa koji ledenom čiki osvetljava put u olujnim zimskim noćima. U Finskoj tvrde da živi u severnom delu zemlje pod imenom Laponija. Ipak, sve nacije se slažu da putuje sankama po nebu, noću ulazi u domove kroz dimnjak i poklanja deci darove. Neke odlaže pod krevet, pojedine ispod jelke, a neke stavlja u šarene čarape na kaminu...
Legenda o Deda Mrazu seže stotinama godina u prošlost. Predanja govore da je bajkoliki deka u stvari Sveti Nikola. Jedna od najpoznatijih priča kaže da je ovaj svetitelj spasao tri siromašne sestre koje je otac prodao u ropstvo. Nakon što ih je oslobodio, dao im je miraz da bi mogle dobro da se udaju.
Rogata polukoza
Kako u životu mora da postoji balans, tako i Deda Mraz ima svog zlog suparnika. Folklor govori da svetom oko Božića hara Krampus, rogata polukoza poludemon opasan lancima. On kažnjava decu koja su bila nevaljala. U gluvo doba noći mogu da se čuju okovi koje vuče po podu. U alpskim predelima postoje parade na kojima se omladina oblači u kostime Krampusa. Svake godine se u austrijskom Saladmingu okupi više od 1.300 Krampusa koji nose kozje maske, zvona i šibe. Dok dobri mališani dobijaju na dar slatkiše, onim nestašnim se preti Krampusovim batinama.
Amerikanci su prihvatili lik Deda Mraza sredinom 18. veka i to sasvim slučajno kada je jedan novinar izveštavao u Njujorku da su holandske porodice prve počele da slave Deda Mraza. Ime Santa Claus razvilo se iz holandskog nadimka Sinter Klass, skraćeno od Nikolas. Pisac Irving Vašington doneo je slavu vladaru Severa kada je Svetog Nikolasa opisivao kao zaštitnika Velike jabuke.
Ugledni članovi društva su počeli da ga oslikavaju u duborezu sa motivima čarapa ispunjenih igračkama koje vise iznad kamina. Tokom 19. veka proizvođači su pravili specijalne odeljke sa igračkama u robnim kućama, a njihove reklame je krasio lik nasmejanog Deda Mraza.
Spisak za roditelje
Svako dete s nestrpljenjem iščekuje dan kada će napisati na papiriću svoju želju i sa još većim ushićenjem leći u krevet ne bi li dočekao jutro kada će otvoriti poklone. Mališani danas rano saznaju da Deda Mraz ne postoji pa liste želja prosleđuju roditeljima. Oni koji pak i dalje veruju neretko vrebaju iza ćoška ne bi li ugledali crvenu odoru kako leprša oko jelke. Kao po nepisanom pravilu, umor ih savlada pre nego što ugledaju junaka svog detinjstva.
Trgovci su ubrzo shvatili razmere dečje radosti, pa su počeli da unajmljuju ljude koji bi se obukli u crveni kostim, stavili bradu i delili poklone mališanima. Grad je angažovao i nezaposlene muškarce koji su takođe koračali Njujorkom u crveno-belim kostimima i tražili donacije za vojsku.
Američki Deda Mraz iz 18. veka nije bio jedini poklon deci inspirisan Svetim Nikolom, koji se pojavljuje u doba Božića. Slične figure su se javljale širom planete. Tako je u Skandinaviji veseli vilenjak po imenu Jultomten raznosio poklone saonicama koje su vukle koze. Veruje se da je mališane koji su činili dobro čitave godine u Nemačkoj i Švajcarskoj nagrađivao anđeo nazvan Krajstkind. U Velikoj Britaniji Deda Mraz je poznatiji kao Father Christmas (Otac Božića).
Zaposlen kod privatnika
Poznato je da je ekonomska kriza potresla savremeni svet, ali malo njih zna da je uzdrmala i Deda Mraza. Finska zemlja, čiji javni dug nije veliki, kako bi predupredila nedaće 2012. godine, rešila je da ne dočeka sudbinu ostalih evropskih država. Prodala je udeo kuće Deda Mraza u zabavnom parku u Rovanijemiju u Laponiji. Investitori su otkupili i deo deonica grada Rovanijemi i tako su postali većinski vlasnici u doskora državnoj Deda Mrazovoj fabrici. Zato može da se kaže da je Deda Mraz sada zaposlen kod privatnika.
