Italija krije mračnu tajnu: Selo strave i užasa
Priča o prokletstvu grada Kolobrara stara je koliko i sam grad, a vezana je za značenje reči "koluber", što na latinskom znači zmija, koja se u mnogim kulturama smatra simbolom zla. Ovo mesto je toliko ukleto da čak ni u njegovoj domovini, Italiji, ne izgovaraju ime sela.
Iako se priča o prokletstvu prenosila vekovima, oživela je tek u prvoj polovini 20. veka, kada su je probudili jedan advokat i veštica.
Bjađo Virđilo je bio uspešan advokat koji nikad nije izgubio slučaj, i imao je mnogo neprijatelja. Јednog dana je na sudu, u žaru borbe, rekao: "Ako ne govorim istinu, neka ovaj luster padne". I luster je pao. Iako niko tom prilikom nije povređen, njegovo ime je postalo sinonim za loš znak. On je dodao još negativne reputacije već ionako ozloglašenom Kolobraru.
Virđilo i njegovi naslednici su ubrzo napustili grad. Posle tog slučaja, jedan antropolog je stigao u grad u potrazi za "dobrom vešticom" jer je verovao da može skinuti kletvu "zlog oka". Susreo se sa mršavom staricom opečenom od sunca, dubokih bora, i pomislio je da je napokon pronašao pravu osobu.
Ali, umesto toga, i on i čitav njegov tim saradnika počeli su za vreme posete ovom gradu da doživljavaju potpuno neobjašnjive nesreće.
Otada se Kolobraro navodi kao glavno veštičje gnezdo, ali Elena di Napoli, koja je potomak pomenute starice, tvrdi da njena prabaka nije bila veštica, već "stara žena koja je možda izgledala kao veštica".
Ipak, to nije sprečilo priče o "masciareama", vešticama koje su tokom pedesetih prošlog veka svojim magičnim moćima vladale selom i donosile nesreću svakom kome bi poželele.
Neke od najgorih priča odnose se na bacanje kletvi na trudnice, koje su svojim gresima donele nesreću svojoj deci. Priča se je u Kolobraru postojalo više slučajeva beba koje su se rađale s dva srca, tri plućna krila...
